车讯:售价10.99万-16.99万 全新科鲁兹两厢版
 | Ова? чланак ?е недовршен. |
?е?л латинизаци?е су четири латинизаци?е изра?ене за време Другог светског рата за потребе во?ног особ?а С?еди?ених Америчких Држава. Они су латинизали четири источноази?ска ?езика: мандарински, кантонски, коре?ски и ?апански. Ове четири латинизаци?е, ме?утим, нису повезане у том смислу да исто слово ?едне латинизаци?е може да не представ?а исти звук на друго? латинизаци?и.
Мандарински
[уреди | уреди извор]Мандарински ?е?л ?е разви?ен за обуку америчких во?ника како би могли комуницирати са сво?им кинеским савезницима на бо?ишту. Уместо да покуша?у учити регруте да чита?у стандардну латинизаци?у тог времена, Ве?д-?а?лс, нови систем ?е изум?ен ко?и ?е користио способности регрута ко?и су ве? знали да чита?у енглески ?език, то ?ест латинизаци?а ?е користила енглески правопис да представи кинеске звуке. Ова латинизаци?а изб?егава главне проблеме ко?и систем Ве?д-?а?лс представ?а неупу?еном ученику или спикерима вести ки?и покушава?у прочитати нечи?е име правилно на ?авном форуму, ?ер не користи знак за ?груб дах (аспираци?у)“ (ко?и изгледа као апостроф) како би разликовао звукове попут jee и chee. У Ве?д-?а?лсу први од тих се пише chi а други ch'i. У ?е?л они су писани ji и chi. ?е?л тако?е изб?егава?у проблема са ко?има се почетници суочава?у када покушава?у читати пин?ин латинизаци?у ?ер користе одре?ена слова и комбинаци?е слова на такав начин да више не носе ?ихове очекиване вредности.
Кантонски
[уреди | уреди извор]За разлику од мандаринске ?е?л латинизаци?е, кантонски ?е?л се и да?е нашироко користи у к?игама и речницима за стандардни кантонски, посебно за стране ученике. Створен од стране Паркер По-Феи Хуанга и ?ералд П. Кока, дели неке сличности са пин?ином у тим да безвучни, сугласници без даха се представ?а?у словима ко?и се традиционално користе у енглеском и ве?ини осталих европских ?езика како би изразили звучне гласове. На пример, [p] ?е представ?ен са b у ?е?л, док аспирован пар?ам, [p?] ?е представ?ен са p. Збоф ових и других разлога, ?е?л латинизаци?а се приказу?е као лакша ?атинизаци?а да говорници америчког енглеског ?езика чита?у без много тренира?а.
Почетни глас
[уреди | уреди извор]| b [p] |
p [p?] |
m [m] |
f [f] |
| d [t] |
t [t?] |
n [n] |
l [l] |
| g [k] |
k [k?] |
ng [?] |
h [h] |
| j [ts] |
ch [ts?] |
s [s] |
|
| gw [kw] |
kw [k?w] |
y [j] |
w [w] |
Рима слога
[уреди | уреди извор]| a [a] |
aai [ai] |
aau [au] |
aam [am] |
aan [an] |
aang [a?] |
aap [ap] |
aat [at] |
aak [ak] |
| ai [?i] |
au [?u] |
am [?m] |
an [?n] |
ang [??] |
ap [?p] |
at [?t] |
ak [?k] | |
| e [?] |
ei [ei] |
eng [??] |
ek [?k] | |||||
| i [i] |
iu [iu] |
im [im] |
in [in] |
ing [??] |
ip [ip] |
it [it] |
ik [?k] | |
| o [?] |
oi [?i] |
ou [ou] |
on [?n] |
ong [??] |
ot [?t] |
ok [?k] | ||
| u [u] |
ui [ui] |
un [un] |
ung [??] |
ut [ut] |
uk [?k] | |||
| eu [?] |
eui [?y] |
eun [?n] |
eung [??] |
eut [?t] |
euk [?k] | |||
| yu [y] |
yun [yn] |
yut [yt] |
||||||
| m [m?] |
ng [??] |
- Финали m и ng се могу само користити као самостални слоговни назали.
Тонови
[уреди | уреди извор]Посто?и 9 тона у 6 различитих тонских контура у кантонском ?езику. Кантонски ?а?л представ?а тонове са тонским бе?ешкама и слово h, као што ?е приказано у следе?о? табели:
| Бр. | Опис | представа у ?е?лу | ||
|---|---|---|---|---|
| 1 | високо-раван | sī | sīn | sīk |
| 1 | високо-силазни | sì | sìn | |
| 2 | сред?о-узлазни | sí | sín | |
| 3 | сред?о-раван | si | sin | sik |
| 4 | нискосилазни | sìh | sìhn | |
| 5 | нискоузлазни | síh | síhn | |
| 6 | нискораван | sih | sihn | sihk |
- Тонови могу бити написан користе?и тонског бро?а уместо тонског знака и h.
- У савременом стандардном кантонском ?езику, високо-равни и високо-силазни тонови се не разлику?у, те стога су заступ?ени са истим бро?ем тона.
Примери
[уреди | уреди извор]| Традиционално | Упрош?ено | Латинизаци?а са тонским знаком | Латинизаци?а са тонским бро?ем |
|---|---|---|---|
| 廣州話 | 广州话 | gwóng jàu wá | gwong2 jau1 wa2 |
| 粵語 | 粤语 | yuht yúh | yut6 yu5 |
| 你好 | 你好 | néih hóu | nei5 hou2 |
