勃起不坚硬吃什么药

За друга значе?а, погледа?те страницу Коре?а (вишезначна одредница).

Република Коре?а ???? (коре?ски)
Застава Грб
Химна: Патриотска песма (коре?. ???)
Главни град  (и на?ве?и)	Сеул 37° 33′ N 126° 58′ E
Службени ?език	коре?ски
Владавина
Облик државе	унитарна председничка република
— Председник	?ун Сук ?ол
— Председник Владе	Хан Док Су
Законодавна власт	Народна скупштина
Истори?а
Оснива?е	?
— Кочосон	2333. п. н е.
— Три кра?евине	57. п. н. е.
— Кор?о	25. ?ул 918.
— Чосон	13. август 1392.
— Коре?ско царство	12. октобар 1897.
— Подела Коре?е	15. август 1948.
Географи?а
Површина	?
— укупно	100.210 km2?(107)
— вода (%)	0,3
Становништво	?
— 2024.	52.081.799?(28)
— густина	507 ст./km2?(15)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	3,258 блн. $?(14)
— по становнику	62.960 $?(28)
ИХР (2022)	0,929?(19) — веома висок
Валута	?ужнокоре?ски вон
— код валуте	KRW
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +9
Интернет домен	?.kr?
Позивни бро?	+82

百度 在资本主义市场体系中，市场实际是资本的代名词。

?ужна Коре?а (коре?. ??), званично Република Коре?а (коре?. ????), држава ?е у источно? Ази?и. Чини ?ужну половину Коре?ског полуострва и граничи се са Северном Коре?ом дуж демилитаризованог подруч?а. Западну границу чини Жуто море, док на истоку излази на ?апанско море. Као и Северна Коре?а, ?ужна Коре?а тврди да ?е ?едина легитимна влада целог Коре?ског полуострва. Има преко 50 милиона становника. Главни и на?ве?и град ?е Сеул, док остале ве?е градове чине Бусан, Тегу и Инчон.

Коре?ско полуострво ?е било насе?ено ?ош у периоду до?ег палеолита. Прво кра?евство забележено ?е у кинеским записима у раном 7. веку пре нове ере. Након у?еди?е?а три кра?евине кра?ем 7. века, Коре?ом су владале династи?е Кор?о (918—1392) и Чосон (1392—1897). Краткотра?но Коре?ско царство (1897—1910) припо?ено ?е 1910. ?апанском царству. ?апанска владавина ?е окончана након капитулаци?е ?апана у Другом светском рату, након чега ?е Коре?а поде?ена на два дела: северни део ко?и ?е окупирао Сов?етски Савез и ?ужни део ко?и су окупирале С?еди?ене Америчке Државе. Након што су преговори о у?еди?е?у пропали, ?ужни део ?е у августу 1948. постао Република Коре?а, док ?е северни део постао комунистичка Демократска Народна Република Коре?а.

Године 1950. инвази?а Северне Коре?е ?е започела Коре?ски рат, ко?и ?е окончан 1953. након опсежних борби у ко?има су учествовале команда У?еди?ених наци?а под во?ством САД и Народна доброво?ачка арми?а из Кине уз помо? Сов?етског Савеза. Упркос недостатку природних ресурса, наци?а се брзо развила и постала ?едан од четири ази?ска тигра по ме?ународно? трговини и привредно? глобализаци?и, интегришу?и се у светску економи?у уз извозно ори?ентисану индустри?ализаци?у. Држава се сада сматра ?едном од на?напредни?их демократи?а у континентално? и источно? Ази?и.

?ужна Коре?а се сматра регионалном силом у источно? Ази?и и разви?еном зем?ом. ?ени гра?ани ужива?у у ?едно? од на?бржих брзина везе интернета и на?гуш?им железничким мрежама велике брзине. Девети ?е на?ве?и извозник и увозник на свету. ?ене оружане снаге су рангиране као ?една од на??ачих во?ски на свету, са другом на?ве?ом активном во?ском на свету, као и активним системом регрутаци?е. У 21. веку ?ужна Коре?а се тако?е истакла по сво?о? глобално утица?но? поп-култури, посебно у музици, ТВ драмама и кинематографи?и. Чланица ?е У?еди?ених наци?а, Организаци?е за економску сарад?у и разво?, Г20 и Париског клуба.

Географи?а

Положа?

Површина ?ужне Коре?е износи 100.210 km2. Од тога 290 km2 припада?у воденим површинама; ?ужна Коре?а нема природних ?езера.

Дужина обале износи 2413 km. На?ве?е острво ?е Че?у ко?е се налази 150 km ?ужно од копненог дела ?ужне Коре?е. Површина овог острва ?е 1845 km2, и са неколико околних острваца формира истоимену провинци?у.

?ужна Коре?а обухвата ?ужни део Коре?ског полуострва и захвата околна острва. Ве?ина становништва ?ужне Коре?е живи у низи?ама ко?е се простиру дуж западне обале. Остатак зем?е ?е претежно планински. Шуме се простиру преко две тре?ине ?ене територи?е.

Геологи?а и ре?еф

На?виши врх ?ужне Коре?е налази се на вулкану Халасан, на острву Че?у, на 1950 m надморске висине. У копненом делу, на?виши врх ?е ?ирисан ко?и се налази на 1.915 m изнад нивоа мора.

Воде

На?ве?а река ?е Накдонгганг и дугачка ?е 525 km.

Клима

Ве?и део зем?е има умерену климу и могу се разликовати четири годиш?а доба. Изузетак су низи?е на ?угу и острво ?е?у-до, ко?и има?у суптропску климу. Проле?е обично почи?е кра?ем марта или почетком априла, благо ?е и сунчано. Лети, ?ужни ветрови доносе топао и влажан ваздух са Филипина. Сезона лет?их монсуна у ?ужно? Коре?и обично почи?е кра?ем ?уна или почетком ?ула.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Коре?е

Прaистори?а

Долмен у Коре?и

Иако ?е било одре?ених назнака, нису прона?ени фосилни остаци хомо еректуса на Коре?ском полуострву. Ме?утим прона?ена су многа ору?а ко?а потичу од пре 400.000 година, и то углавном око ве?их речних долина. Преовла?у?е став да данаш?и становници Коре?е нису потомци ових палеолитских становника.

Прве трагове ?удских насе?а на Коре?ском полуострву датира?у из 4270. године пре наше ере.

Рани династички период

Посто?е записи да ?е прво кра?евство ко?е ?е владало северним делом полуострва била династи?а Го?осеон, и то у периоду од 2300. п. н. е. Према легенди, први коре?ски кра? био ?е Тонгн?онгу ко?и ?е основао древно коре?ско кра?евство Кокур?о, чи?а ?е престоница био град Асадал. Године 108. п. н. е., кинеска династи?а Хан ушла ?е и осво?ила Го?осеон, успоставивиши четири административне дивизи?е (командирства) на то? територи?и. Подруч?е ?е касни?е осво?ило кра?евство Кокур?о, године 313. н. е.

Три кра?евства и Гаиа

Коре?а 476. године

Ова? период ?е везан за доба изме?у 37. п. н. е. и 668. године н. е. Цело полуострво ?е било поде?ено низом малих територи?а и кра?евстава, ипак на?ве?у доминаци?у су имала три кра?евства: Кокур?о, Пекче и Шила.

Независност од ?апана

После капитулаци?е ?апана у Другом светском рату 1945. године, Коре?а ?е поде?ена по 38. паралели на северну половину под окупаци?ом Сов?етског Савеза и на ?ужну половину под окупаци?ом САД. Генерална скупштина У?еди?ених наци?а ?е 1947. године одлучила да одржи за?едничке изборе у оба дела зем?е, али ?е ова одлука одби?ена од стране Сов?етског Савеза. Због овога, избори су одржани само на ?угу. Петнаестог августа 1948. основана ?е држава Република Коре?а. Са сво?им седиштем у П?онг?ангу, влада Северне Коре?е, ко?а ?е себе сматрала за ?едину легитимну власт, на?ав?у?е борбе.

Средином 1949. године су и Сов?етски Савез и САД напустиле Северну, односно ?ужну Коре?у. Северна Коре?а ?е уз помо? Кине и Сов?етског Савеза била у ста?у да брже изгради сво?у индустри?у од ?ужне. У прилог Северно? Коре?и ?е ишло и то што ?е на?ве?и део ?апанске тешке индустри?е из времена колонизаци?е био смештен на ресурсима богатом северу. ?уг ?е био приморан да подстиче сво?у по?опривреду. Због свих ових предности, а и уз помо? Сов?етског Савеза у енергентима, Северна Коре?а ?е била у ста?у да за ?ако кратко време економски о?ача и изгради мо?ну арми?у.

Коре?ски рат

Главни чланак: Коре?ски рат

Двадесет петог ?уна 1950. године, Народна арми?а Северне Коре?е прешла ?е границу и тиме започела Коре?ски рат. С?еди?ене Америчке Државе ша?у ?едан део во?них снага натраг на полуострво, али то ни?е било дово?но да зауставе надиру?у севернокоре?ску арми?у. Главни град ?ужне Коре?е, Сеул, пао ?е за три дана, а за око месец дана цело полуострво било ?е под контролом Северне Коре?е, осим неких острва и уског по?аса на ?угоистоку.

Операци?ом ?Хромит“, средином септембра 1950. године, трупе У?еди?ених наци?а успеле су да зауставе напредова?е Северне Коре?е. Дана 30. септембра исте године, трупе ?ужне Коре?е у контранападу прелазе 38. степен географске ширине и поново постав?а?у сво?у заставу на Коре?ско полуострво. У новембру су дошли до речне границе са Кином на реци ?алу. Кинези нису желели у?еди?ену Коре?у под америчким утица?ем, те су са 300.000 во?ника ?Доброво?ачке арми?е“ напали Северну Коре?у. После овог потеза Кине, ?единице У?еди?ених наци?а су се повукле назад на 38. степен географске ширине и ту се фронт стабилизовао.

Примир?е изме?у УН-а, Кине и Северне Коре?е потписано ?е 27. ?ула 1953. године. Председник ?ужне Коре?е одбио ?е да потпише ова? уговор. Документ ?е одре?ивао ствара?е демилитаризоване зоне око дуж 38. паралеле. Иако и да?е посто?е ратне тензи?е, ова зона и дан данас представ?а границу изме?у две Коре?е. Иако ?е било покуша?а, коначни мировни уговор изме?у ове две државе ?ош увек ни?е потписан. Потписива?е "Панмун?он деклараци?е мира, просперитета и унификаци?е Коре?ског полуострва" 27. априла 2018. ?е први конкретан споразум ко?им се покре?у преговори ко?и би водили тра?ном миру.

Последице овог рата су биле страшне. Бро? уби?ених во?ника се проце?у?е на изме?у милион и три милиона, док ?е бро? ра?ених вишеструко ве?и. Инфраструктура ?е после рата била у катастрофалном ста?у. Поред матери?алне штете, ова? рат ?е на становништво ?ако утицао на психолошком плану. Опасност од нове инвази?е данас води политике обе Коре?е.

Административна подела

Главна административна подела у ?ужно? Коре?и ?е на 8 провинци?а, ?едну специ?алну самоуправну покра?ину, 6 градова метропола (самоуправни градови ко?и нису део ни?едне покра?ине), ?едан специ?ални град и ?едан аутономни град метропола.

Влада

?ужна Коре?а ?е вишестраначка република са ?едним законодавним домом. На челу државе ?е председник ко?и се бира на мандат од пет година непосредним бира?ем.. Осим што ?е на челу државе и во?ске, председник представ?а врх извршне власти, ?ер имену?е преми?ера ко?ега потвр?у?е народна скупштина (парламент).

Власт ?е у ?ужно? Коре?и поде?ена на извршну, судску и законодавну. Извршна и законодавна власт раде на националном нивоу, иако неколико министара у извршно? власти ради на локалном нивоу. Локална управа има полу-аутономи?у и право на извршну и законодавну власт. Судска власт ради и на националном и на локалном нивоу.

На ме?ународни знача? ?ужне Коре?е указу?е чи?еница да ?е генерални секретар У?еди?ених наци?а, изме?у 2007. и 2016. године, био Коре?ац Бан Ки-Мун.

Привреда

Воз ко?и постиже брзину до 350 km/h

Од почетка 1960-их година до данас, ?ужна Коре?а ?е доживела спектакуларан привредни раст ко?и ?у ?е сврстао ме?у ?ази?ске тигрове“. Од претежно аграрне зем?е чи?и ?е доходак по становнику био упоредив са сиромашним афричким зем?ама, израсла ?е у снажну индустри?ску силу и ?едну од 15 на?ве?их светских економи?а. У првим декадама привредом ?е управ?ала држава. Влада ?е подстицала увоз сировина и технологи?е уместо потрошних добара, и охрабривала штед?у и инвестици?е насупрот потрош?и. У првим плановима нагласак ?е био на радноинтензивним индустри?ама (посебице текстилно?), како би се запослило расту?е становништво.

Од 1970-их потпора државе дата ?е црно? и обо?ено? металурги?и, бродоград?и, хеми?ско? индустри?и, а од 1980-их аутомобилско?, електротехничко? и електронско? индустри?и. Посебно су били подстицана велика предузе?а и индустри?ски комплекси. Уз ниску цену рада и потпору државе, оствариване су високе стопе раста ко?е су у неким годинама биле и двоцифрене. Од 1980-их поступно попушта средиш?е планира?е и утица? државе, а све се више уводе тржишни принципи. Пораст цене рада учинила ?е неке индустри?е ма?е конкурентним, али ?е коре?ска привреда и да?е ме?у на?успешни?има у Ази?и.

Упркос високо? стопи раста и структурно? стабилности ?ужне Коре?е, кредитни ре?тинг ове зем?е испашта на берзи због политичких ставова Северне Коре?е у периодима дубоких во?них криза, што има непово?ан утица? на ?ужнокоре?ска финанси?ска тржишта. Ме?ународни Монетарни Фонд похва?у?е отпорност ?ужнокоре?ске економи?е током разних економских криза, наводе?и низак ниво државног дуга и високе финанси?ске резерве ко?е могу бити брзо мобилизоване у решава?у финанси?ских хитних случа?ева. Ази?ска финанси?ска криза поткра? 1990-их одразила се и на ?ужну Коре?у, кад су дошле до изража?а слабости привредног система. Уз велику помо? ММФ-а и финанси?ске реформе криза ?е превладана, а стопе привредног раста, иако сма?ене, остале су позитивне.

Но?ни сателитски снимак показу?е разлику у разви?ености две Коре?е

БНП по становнику износи око 10.000 америчких долара, а више од 40% оствару?е се у индустри?и што ?е ме?у на?ве?им уделима у свету. Важност по?опривреде се сма?у?е, ?еднако по уделу у запослености и у дохотку. Обра?у?е се ма?е од 20% површине зем?е, а главни су проблеми састав зем?ишне расподеле, ко?и ?е довео до расцепканости парцела и недостатак радне снаге у остарелим руралним срединама. Главни ?е усев рижа, ко?а се узга?а на половини површине (на ?угу и две жетве годиш?е), затим остале житарице (?ечам, пшеница), со?а, кромпир, пасу? и остало повр?е, во?е (агруми – 7. у свету, ?абуке, крушке, брескве, поморан?е) и памук. У сточарству ?е на?знача?ни?е сви?арство. У производ?и хране важно ?е рибарство (12. у свету); морско рибарство да?е око 2/3 укупног, а разви?ена ?е и аквакултура. Упркос интензивном програму пошум?ава?а, Коре?а производи само мали део потреба за дрветом, а разви?ена дрвна индустри?а умногоме почива на увозу.

Рудна су богатства ограничена, ме?у на?важни?има су камени уга? (али ?е ?ужна Коре?а и да?е други на?ве?и увозник), олово и цинк, графит, нешто руде гвож?а, злата и сребра, те креч?ак ко?и ?е важна сировина у цементно? индустри?и. ?ужна Коре?а ?е велики потрошач енерги?е. Иако су изгра?ене многобро?не хидроелектране, оне производе само око 1% електричне стру?е. На?важни?е су термоелектране, некад на уга?, а данас све више на нафту. Око 35% електричне стру?е производи се у нуклеарним електранама. Индустри?а ?е од почетка била извозно ори?ентисана. Данас су ме?у на?важни?им индустри?ама електротехничка и електронска, посебно индустри?а телекомуникационе опреме, рачунара, рачунарских компоненти и забавне електронике, при чему ?е Самсунг постао ?едно од воде?их светских предузе?а. ?ужна Коре?а ?е други по величини произво?ач телевизора и пети произво?ач путничких аутомобила, сировог челика и цемента, те ?е воде?а у светско? бродоград?и. Остале важне гране индустри?е су хеми?ска и петрохеми?ска (?ужна Коре?а ?е 7. светски потрошач нафте), машинска, прехрамбена и текстилна. Главнина базне индустри?е лоцирана ?е на ?ужном приоба?у, а прера?ивачке у западном, посебно око Сеула. Интензиван разво? индустри?е има и негативне последице, пона?пре ?ако зага?е?е (?ужна Коре?а ?е 9. у свету по одава?у CO₂). Знача? туризма ?е ?ош увек незнатан, иако зем?у годиш?е посети више од пет милиона страних туриста.

Спо?на трговина ?е високо разви?ена, а трговински биланс ?е позитиван. Извозе се електротехнички и електронски уре?а?и, телекомуникаци?ска опрема, машине и возила, гвож?е и челик, бродови, на?више у САД, ?апан, Кину, ?ужноафричку Републику и Та?ван. Увозе се индустри?ска опрема, нафта и деривати, уга?, хеми?ски производи, различите сировине и прехрамбени производи. Главни партнери су ?апан, САД, Кина, Сауди?ска Араби?а, Немачка и Аустрали?а.

Упоредо с разво?ем индустри?е разви?ао се и саобра?а?ни систем. Некад доминантна же?езница (и у путничком и у теретном промету), изгубила ?е примат иако ?е мрежа добро разви?ена и великим делом електрифицирана. Путна мрежа, иако брзо гра?ена, заоста?е за ?ош бржом аутомобилизаци?ом па се у градским реги?ама ствара?у гужве. Интеграци?а у привреде ни?е била могу?а без разво?а ваздушног и поморског промета. Ме?ународни аеродром Сеул-Инчон ?е пети у свету по теретном промету, а ме?у 15 на?ве?их светских морских лука четири су коре?ске: Kwangyang/Gwangyang, Улсан, Инчон, и Бусан, свака с прометом ве?им од 140 милиона тона годиш?е.

Становништво

Панорама дела главног града Сеоула

Пагода Намдаемун

?ужна Коре?а има 51.446.201 становника (од тога 99,9% чине Коре?ци) и високу густину насе?ености од 480 становника по километру квадратном. На?гуш?е су насе?ене низи?е на западу и котлине на ?угу зем?е. Око 81% становништва живи у градовима. Тренутни годиш?и раст становништва ?е око 0,25% на годиш?ем нивоу. У званичном извешта?у ?Министарства Безбедности и ?авног Управ?а?а“ наводи се да ?ужна Коре?а има 25.034.736 мушкараца и 24.942.224 жена. Просечан животни век Коре?аца ?е висок и износи 75,5 година за мушкарце и 82,2 година за жене. Овако дуг животни век ?е довео до наглог пораста процента старог становништва. Године 1999. ?е само 6,9% становништва имало 65 или више година, док ?е ова старосна група 2010. године чинила 11,1% становништва. Просечна старост ?е 37,9 година.

Са 99% Коре?аца (ко?и иначе припада?у монголско? групи народа), држава спада ме?у етнички на?хомогени?е зем?е света. На?знача?ни?а ма?ина су Кинези, а у скораш?е време се након успешног привредног разво?а пове?ава бро? страних радника, ве?ином из ?угоисточне Ази?е, те пословних ?уди из целог света. Ипак, они у маси од око 50 милиона становника чине занемариву ма?ину. Службени ?език ?е коре?ски, ко?и се пише посебним коре?ским писмом (фонетским), у ?ужно? Коре?и називаним хангул. У новинама и остало? штампи уз ?ега се користи и одре?ен бро? кинеских знакова.

Са око 480 ст./km2, ?ужна Коре?а ?една ?е од на?гуш?е насе?ених зема?а света (не рачуна?у?и ?мини?атурне“ државе). Притом ?е дошло до изразите поларизаци?е изме?у великих градских агломераци?а на западу и ?угу зем?е, у ко?има се становништво и да?е пове?ава, и пространих руралних подруч?а у унутраш?ости ко?а су ретко насе?ена и да?е губе становништво, те има?у непово?ну добну структуру. Данас у градовима живи више од 80% становништва, а у само три на?ве?а градска подруч?а око 30%. Сеул (Сеоул, Соул) има више од 10 милиона становника, а ?егова градска реги?а око 21,5 милиона становника. Остали ве?и градови: Бусан (3,678.600 становника, агломераци?а 4,6 милиона), Инчон (део агломераци?е Сеула, 2.580.800), Тегу (2,566.500 становника, агломераци?а 3,2 милиона), Тае?он/Дае?еон (1,475.200 становника, агломераци?а 1,9 милиона), Кванг?у (1.416.900), Сувон (1.242.800), Koyang/Goyang (1.195.600), Сеонгнам (1,032.100) итд.

Средином 20. века пораст становништва због високе стопе родности био ?е брз, а од 1950. до 1990. становништво се удвостручило. Ипак, од средине 1960-их, упоредо с преласком из аграрног и руралног у индустри?ско и урбано друштво дошло ?е до сма?е?а родности (томе ?е допринела и национална кампа?а планира?а породице ко?а се проводи од 1965), а тиме и до успорава?а раста становништва и он данас износи око 10‰ годиш?е. Послед?их година стопа родности кре?е се од 12 до 13‰, а смртности око 6‰.

Осим миграци?а село–град, знача?но ?е усе?е?е неколико мили?уна становника непосредно након поделе на две коре?ске државе 1948. године. С друге стране, иду?их децени?а дошло ?е до емиграци?е Коре?аца, на?више у ?апан, САД и Канаду. Очекивано тра?а?е живота 74 година. Добна структура ?е пово?на, мла?их од 15 година (21%) трипут ?е више него стари?их од 65 година (7%).

Образовна структура ?е добра, неписмених ?е само 2 – 3%. Основно школова?е од шест година и нижа сред?а школа (три године) су обвезни, а готово сва деца настав?а?у и трогодиш?у вишу сред?у школу. Снажна ?е свест о важности образова?а, све ?е ве?и удео високообразованих. На?престижни?и и на?стари?и универзитети су у главном граду (на?стари?и ?е основан 1885), а посто?е и у другим великим градовима.

Религи?а

Религи?ска структура ?е сложена и помало не?асна ?ер се многи становници не опреде?у?у за припадност неко? вери, а у свакодневници приме?у?у принципе различитих религи?а или филозофи?а. Хриш?анство (углавном католичанство и протестантизам, у ма?о? мери православ?е) и будизам две су на?заступ?ени?е религи?е. Од осталих, важни?е су конфуци?анизам, таоизам, аутохтони чеондоизам (комбинаци?а будизма и конфуци?анизма) и шаманизам. Око 46,5% Коре?аца ни?е религиозно. Остатак чине будисти са 22,8%, протестанти са 18,3% и католици, ко?и чине 10,3% становништва. Остатак становништва припада осталим религи?ама.

Литература

• Kleiner, Jürgen (2001). Korea, A Century of Change. River Edge, NJ: World Scientific. ISBN 978-981-02-4657-0. 
• Kerr, Anne; Wright, Edmund (2015). A Dictionary of World History. Oxford University Press. стр. 367. ISBN 978-0-19-968569-1. 
• Economic Growth Rates of Advanced Economies. International Monetary Fund. Приступ?ено 08. 9. 2010. 
• Breen, Michael (2004). The Koreans: Who They Are, What They Want, Where Their Future Lies. St. Martin's Griffin. ISBN 978-0-312-32609-8. 
• Hart, Dennis (2003). From Tradition to Consumption: Constructing a Capitalist Culture in South Korea. Seoul: Author. ISBN 978-89-88095-44-7. 
• Cumings, Bruce (1997). Korea's place in the sun. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-31681-0. 
• Lew, Yong Ick. The Making of the First Korean President: Syngman Rhee's Quest for Independence (University of Hawai'i Press; 2013); scholarly biography; 576 pages;
• Nahm, Andrew C. (1996). Korea: A history of the Korean people (2nd ed.). Seoul: Hollym. ISBN 978-1-56591-070-6. 
• Yang Sung-chul (1999). The North and South Korean political systems: A comparative analysis (rev. ed.). Seoul: Hollym. ISBN 978-1-56591-105-5. 
• Agency, Yonhap News (2004). Korea Annual 2004. Seoul: Author. ISBN 978-89-7433-070-5. 
• Christoph Neidhart (2008). Die Kinder des Konfuzius. Was Ostasien so erfolgreich macht. Herder. ISBN 978-3-451-03006-2. 
• Thomas Kern; Patrick K?llner (2005). Südkorea und Nordkorea. Einführung in Geschichte, Politik, Wirtschaft und Gesellschaft. Frankfurt/New York: Campus. ISBN 978-3-593-37739-1. 
• Nilsen, Robert (2003). Moon Handbooks: South Korea. (3rd изд.). Avalon Travel Publishing. ISBN 978-1-56691-418-5. 
• Südkorea. HB-Bildatlas Special 49. Harksheider Verlagsgesellschaft. 1998. ISBN 978-3-616-06449-9. , Norderstedt.
• Tatsachen über Korea. Koreanischer übersee-Informationsdienst. 2003. ISBN 978-89-7375-101-3. , Seoul. ?(online)”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2017. г. 
• Song Du-yul / Rainer Werning: (2012). Korea. Von der Kolonie zum geteilten Land. Promedia Verlag. ISBN 978-3-85371-340-2. , Wien.

Спо?аш?е везе

• ?ужна Коре?а на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• ?South Korea”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
• The official website of the Republic of Korea (Korea.net)
• ?The Official Korea Tourism Guide Site”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2017. г. 
• ?Video on South Korea-US Relations”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза) from the ?Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2016. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• A Country Study: South Korea in the Library of Congress
• ?South Korea”. Архивирано из оригинала 29. 08. 2012. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза) from UCB Libraries GovPubs
• Korea OECD
• South Korea profile from the BBC News
• South Korea Encyclop?dia Britannica entry
• Key Development Forecasts for South Korea, International Futures