车讯:东风本田UR-V有望于2017年上半年内上市
Анатоми?а (грч. νατομ?α, анатоми?а; и νατ?μνειν, сецира?е) ?е грана биологи?е ко?а за ци? има изучава?е структуре и организаци?у живих организама.[1] Дели се на анималну анатоми?у — зоотоми?а и би?ну анатоми?у — фитономи?а. Главне подгрупе анатоми?е су компаративна анатоми?а, хистологи?а и хумана анатоми?а. Анимална анатоми?а подразумева проучава?е структуре различитих животи?а и тада се назива компаративна анатоми?а или анимална морфологи?а, и може бити проучава?е ?едне животи?е, у ком случа?у се назива специ?ална анатоми?а.
Анатоми?а ?е стара наука, чи?и почеци су у преистори?ским временима.[2] Анатоми?а ?е инхерентно повезана са ембриологи?ом, компаративном анатоми?ом, еволуционом биологи?ом, и филогени?ом,[3] пошто су то процеси путем ко?их ?е анатоми?а генерисана на непосредно? (ембриологи?а) и дугорочно? (еволуци?а) временско? скали. ?удска анатоми?а ?е ?една од основних есенци?алних наука медицине.[4]
Дисциплина анатоми?е ?е поде?ена на макроскопску и микроскопску анатоми?у. Макроскопска анатоми?а, или топографска анатоми?а, ?е испитива?е делова тела животи?а користе?и непомогнут вид. Топографска анатоми?а тако?е обухвата грану визуелне анатоми?е. Микроскопска анатоми?а подразумева употребу оптичких инструмената у проучава?у ткива различитих структура, што ?е познато као хистологи?а, као и проучава?е ?ели?а.
Истори?а анатоми?е се одлику?е прогресивним разумева?ем функци?е органа и структуре ?удског тела. Методи су исто тако временом драстично побо?шани, напреду?у?и од прегледа животи?а дисекци?ом лешева до техника 20. века за медицинско снима?е ук?учу?у?и радиографи?у, ултрасонографи?у, и магнетну резонантну томографи?у.
Анатоми?а и физиологи?а, ко?а студира (респективно) структуре и функци?у организама и ?ихових делова, сачи?ава?у природни пар сродних дисциплина, и оне се често студира?у за?едно.
Дефиници?а
[уреди | уреди извор]
Реч анатоми?а ?е изведена из грчке речи ?νατομ? anatomē ?сецира?е” (од грч. ?νατ?μνω anatémnō ?пресе?и, исе?и“).[5] Анатоми?а ?е научна дисциплина ко?а изучава структуру организама ук?учу?у?и ?ихове системе, органе и ткива. Тиме су обухва?ени изглед и позици?а разних делова, матери?али од ко?и су састав?ени, ?ихове локаци?е и ?ихов однос са другим деловима. Анатоми?а се сасвим разлику?е од физиологи?е и биохеми?е, ко?е се респективно баве функци?ама тих делова и обухва?еним хеми?ским процесима. На пример, анатомичар се бави обликом, величином, позици?ом, структуром, снабдева?ем крви и инерваци?ом органа као што ?е ?етра; док ?е физиолог заинтересован за производ?у жучи, улогу ?етре у исхрани и регулаци?и телесних функци?а.[6]
Анатоми?а као дисциплина се може поделити у бро?не гране ук?учу?у?и макроскопску и микроскопску анатоми?у.[3][7] Анатоми?а се може студирати користе?и инвазивне и неинвазивне методе с ци?ем доби?а?а информаци?а о структури и организаци?и органа и система.[3] Кориштене методе обухвата?у дисекци?у, при ко?о? се тело отвара и студира?у се органи, у ендоскопи?у, у ко?о? се видео камером-опрем?ени инструмент уме?е кроз мали прорез на телесном зиду и користи се за истражива?е унутраш?их органа и других структура. Ангиографи?а ко?а користи рендгенске зраке или магнетна резонантна ангиографи?а су методи за визуализаци?у крвних судова.[8][9][10][11]
Често се подразумева да се термин ?анатоми?а“ односи на ?удску анатоми?у. Ме?утим, у суштини исте структуре и ткива налазе се у читавом остатку животи?ског царства, и термин тако?е ук?учу?е анатоми?у других животи?а. Термин зоотоми?а се тако?е понекад користи да се специфично нагласи анатоми?а животи?а. Структура и ткива би?ака су различите природе и студира?у се у би?но? анатоми?и.[6]
Хумана анатоми?а
[уреди | уреди извор]Нама на?важни?а врста анатоми?е ?е хумана анатоми?а (како подразумева проучава?е ?едне врсте значи да ?е хумана анатоми?а тако?е и специ?ална анатоми?а). Хуману анатоми?у можемо да посматрамо из више углова. Са медицинског становишта хумана анатоми?а ?е уопште познава?е егзактне форме, позици?е, облика, величине и односа различитих структура ?удског тела. Овом термину ?е тако?е дат назив и дескриптивна или топографска хумана анатоми?а.[12]
?удско тело ?е у то? мери комплексно да само мали бро? професионалаца, тек након година стрп?иве студи?е, могу да кажу да су познаваоци ?удског тела. Ме?утим сви лекари ко?и проучава?у ?удско тело се специ?ализу?у на одре?ене делове тела и то зна?е усавршава?у. На пример, лекар се фокусира на мозак ко?и проучава до дета?а, док има опште зна?е остатка тела. Топографска анатоми?а се учи непрекидним понав?а?ем и сецира?ем тела, и дета?ним упознава?ем.
Са морфолошке тачке гледишта, хумана анатоми?а ?е фасцинантна наука, ?ер за ци? има проучава?е узроке ко?и су довели до тренутног ста?а тела. При овом проучава?е неопходне су науке типа ембриологи?а, филогени?а и хистологи?а.
Патолошка анатоми?а (или морбидна анатоми?а) ?е наука ко?и проучава оболеле органе, док делови анатоми?е ко?и проучава здраву анатоми?у тела могу бити медицинска, хируршка и површна анатоми?а. Компараци?ом анатоми?е различитих раса ?удског рода бави се физичка антропологи?а, односно антрополошка анатоми?а.[13]
Свака анатомска ?единица почи?е прво са описом структуре органа или система (као на пример нерви, нервни систем, срце, итд.). За овим следи опис разво?а, односно ембриологи?а и компаративна анатоми?а, т? морфологи?а. Оваква класификаци?а ?е од великог знача?а ?ер прво да?е дово?но дета?а о структури органа, и друго, било ко (не само професионални медицински радници) може да има у увид у однос и опис општег система.
Животи?ска ткива
[уреди | уреди извор]
Царство Animalia садржи више?ели?ске организме ко?и су хетеротрофни и покретни (иако су неки секундарно адаптирали сесилни животни стил). Ве?ина животи?а има тела ко?а су диференцирана у засебна ткива и те животи?е су исто тако познате као Еуметазоани. Они има?у ?едну унутраш?у комору за варе?е, са ?едним или два отвора; гамети се формира?у у више?ели?ским полним органима, а зиготи обухвата?у стади?ум бластуле у ?ихово? ембриогенези. Метазоани не обухвата?у сун?ере, ко?и има?у недиференциране ?ели?е.[14]
За разлику од би?них ?ели?а, животи?ске ?ели?е нема?у нити ?ели?ски зид, нити хлоропласте. Вакуоле, кад су присутне, су бро?ни?е и знатно ма?е него оне у би?ним ?ели?ама. Телесна ткива се састо?е од бро?них типова ?ели?а, ук?учу?у?и оне присутне у миши?има, нервима и кожи. Свака типично има формирану ?ели?ску мембрану од фосфолипида, цитоплазму и ?едро. Све различите ?ели?е животи?а су изведене из ембрионалних колицних листова. ?едноставни?и бескичме?аци ко?и се формира?у из два клицна сло?а ектодерма и ендодерма назива?у се диплобласти. Разви?ени?е животи?е чи?е се структуре и органи формира?у из три клицна сло?а назва?у се триплобласти.[15]?:59–60 Сва триплобластна животи?ска ткива и органи су изведени из три клицна листа ембриона, ектодерм, мезодерм и ендодерм.
Животи?ска ткива се могу груписати у четири основна типа: везивно, епотелно, миши?но и нервно ткиво.
Везивно ткиво
[уреди | уреди извор]Везивна ткива су влакнаста и састав?ена од ?ели?а распршених изме?у неорганског матери?ала ко?и се назива ван?ели?ски матрикс. Везивно ткиво да?е облик органима и држи их у месту. Главни типови су лабаво везивно ткиво, адипозно ткиво, фиброзно везивно ткиво, хрскавичаво ткиво и кости. Ван?ели?ски матрикс се састо?и од протеина, главни и на?заступ?ени?и од ко?их ?е колаген. Колаген игра главну улогу у организова?у и одржава?у ткива. Матрикс може да буде модификован тако да се формира костур ко?и подржава или штити тело. Егзоскелетон ?е задеб?ана, крута кутикула ко?а ?е о?ачана минерализаци?ом, као што ?е то случа? код ракова или путем унакрсног-повезива?а ?ених протеина, до чега долази код инсеката. Ендоскелетон ?е унутраш?и костур, ко?и ?е присутан код свих разви?ених животи?а, као и у многим ко?е су ма?е разви?ене.[15]
Епителско ткиво
[уреди | уреди извор]
Епителско ткиво се састо?и од блиско пакованих ?ели?а, везаних ?една за другу помо?у ?ели?ских адхезивних молекула, са мало ме?у?ели?ског простора. Епителне ?ели?е могу да буду сквамозне (равне), коцкасте или стубасте. Оне почива?у на базално? ламини, гор?ег сло?а базалне мембране.[16]?:203 До?и сло? ?е ретикуларна ламина ко?а лежи поред везивног ткива у екстрацелуларном матриксу, ко?и излучу?у епителне ?ели?е.[16]?:1002 Посто?и много различитих типова епитела, модификованих да одговара?у одре?ено? функци?и. У респираторном тракту посто?и тип цили?атне епителне облоге; у танком цреву посто?е микроресице на епителним облогама и у дебелом цреву су присутне интестиналне ресице. Кожа се састо?и од спо?аш?ег сло?а кератинизованог стратификованог сквамозног епитела ко?и покрива спо?аш?ост тела кичме?ака. Кератиноцити сачи?ава?у до 95% ?ели?а у покожици.[17] Епителне ?ели?е на спо?аш?о? површини тела типично излучу?у ван?ели?ски матрикс у облику кутикула. Код ?едноставних животи?а то може да буде само гликопротеински покривач.[15] Код напредни?их животи?а, многе жлезде су формиране од епителних ?ели?а.[18]
Миши?но ткиво
[уреди | уреди извор]
Миши?не ?ели?е (миоцити) формира?у активно контрактилно ткиво тела. Миши?но ткиво делу?е с ци?ем произво?е?а силе и узрокова?а крета?а, било телесног крета?а или покрета унутар унутраш?их органа. Миши? ?е формиран од контрактилних филамената ко?и се деле у три главна типа:[19] глатки миши?, попречно-пругасти миши? и срчани миши?.[20] Глатки миши? нема стри?аци?е када се микроскопски прегледа. Он се споро контраху?е, али одржава контрактибилност у широком опсегу дужина истеза?а. Ова? тип миши?а ?е присутан у органима као што су пипци морска сасе[15][21] и телесни зидови морског краставаца.[15][22] Попречно-пругасти миши?и се брзо контраху?у али има?у ограничен опсег продуже?а. Они налазе примену при крета?у удова и че?усти. Обри?атно избраздани миши? код кога су филаменти распоре?ени ?е прелаз изме?у претходна два типа. Ова? тип миши?а ?е присутан код кишних глиста. Он се може полако истегнути и произвести брзе контракци?е.[15]?:103 Код виших животи?а избраздани миши?и се ?ав?а?у у сноповима причврш?еним за кост да би омогу?или крета?е и често су смештени у виду антагонистичких сетова. Глатки миши? ?е присутан у зидовима материце, мокра?не бешике, гастроинтестиналном тракту, желуцу, ?ед?аку, респираторним диса?ним путевима, и крвним судовима. Срчани миши? се налази само у срцу, што омогу?ава том органу да се контраху?е и пумпа крв кроз тело.
Нервно ткиво
[уреди | уреди извор]Нервно ткиво се састо?и од мноштва нервних ?ели?а познатих као неурони ко?и трансмиту?у информаци?е. У неким ради?ално симетричним морским животи?ама ко?е се споро кре?у као што су реброноше и жар?аци (ук?учу?у?и морска сасе и медузе), нерви формира?у дифузни нервни систем, док су код ве?ине животи?а они организовани лонгитудинално у снопове. Код ?едноставних животи?а, рецепторски неурони у телесним жиду узроку?у локалне реакци?е на стимулус. Код комплексни?их животи?а, специ?ализоване рецепторске ?ели?е као што су хеморецептори и фоторецептори су присутне у групама и ша?у поруке дуж нервне мреже до других делова организма. Неурони могу да буду повезани у гангли?ама.[15]?:104 Код виших животи?а, специ?ализовани рецептори су основа чулних органа, и код ?их посто?и централни нервни систем (мозак и кичмена мождина) и периферни нервни систем. Ова? касни?и се састо?и од сензорних живаца ко?и преносе информаци?е од чулних органа и моторних живаца ко?и утичу на ци?не органе.[15]?:105–107[23] Периферни нервни сисртем се дели у соматски нервни систем ко?и преноси сензаци?е и контролише доброво?не миши?е, и аутономног нервног система ко?и недоброво?но контролише глатке миши?е, по?едине жлезде и унутраш?е органе, ук?учу?у?и желудац.[24]
Анатоми?а кичме?ака
[уреди | уреди извор]
Сви кичме?аци има?у сличан основни телесни план и у неко? тачки ?ихових живота, углавном у ембрионском стади?уму, они има?у за?едничке главне хордатне карактеристике; укру?у?у?и штап, нотохорду; дорзалну шуп?у цев од нервног матери?ала, нервну цев; фарингеалне лукове; и реп постериорно до ануса. Кичмена мождина ?е зашти?ена кичменим стубом и налази се изнад нотохорда и гастроинтестиналног тракта.[25] Нервно ткиво ?е изведено из ектодерма, везивно ткиво ?е изведено из мезодерма, и стомак ?е изведен из ендодерма. На страж?ем кра?у ?е реп ко?и настав?а кичмену мождину и прш?енове, али не и црева. Уста се налазе на пред?ем кра?у животи?е, а анус у бази репа.[26] Дефинишу?а карактеристика кичме?ака ?е кичмени стуб, формиран разво?ем сегментиране сери?е кичмених прш?енова. Код ве?ине кичме?ака нотохорда поста?е nucleus pulposus ме?упрш?енских дискова. Ме?утим, неколико кичме?ака, као што су ?есетра и целакант задржава?у нотохорду у одраслом стади?уму.[27] Че?устоусти кичме?аци су карактерисани паром додатака, пера?а или ногу, ко?и могу бити секундарно изгуб?ени. Сматра се да су удови кичме?ака хомологни ?ер ?е иста основна скелетна структура насле?ена од ?иховог послед?ег за?едничког претка. Ово ?е ?едан од аргумената ко?е ?е изнео Чарлс Дарвин у подршци сво?е теори?е еволуци?е.[28]
Системи ?удског тела
[уреди | уреди извор]Органи
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Merriam Webster Dictionary
- ^ ?Anatomy”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступ?ено 05. 09. 2017.
- ^ а б в Henry Gray (1918). ?Introduction page”. Anatomy of the Human Body (20th изд.). Архивирано из оригинала 16. 3. 2007. г. Приступ?ено 19. 3. 2007.
- ^ Arráez-Aybar; et al. (2010). ?Relevance of human anatomy in daily clinical practice”. Annals of Anatomy-Anatomischer Anzeiger. 192 (6): 341—348. PMID 20591641. doi:10.1016/j.aanat.2010.05.002..
- ^ O.D.E. (2nd изд.). 2005. Недоста?е или ?е празан параметар
|title=(помо?) - ^ а б Bozman, E. F., ур. (1967). Everyman's Encyclopedia: Anatomy. J. M. Dent & Sons. стр. 272. ASIN B0066E44EC.
- ^ ?Anatomy”. The Free Dictionary. Farlex. 2007. Приступ?ено 08. 07. 2013.
- ^ Gribble N, Reynolds K (1993). ?Use of Angiography to Outline the Cardiovascular Anatomy of the Sand Crab Portunus pelagicus Linnaeus”. Journal of Crustacean Biology. 13 (4): 627—637. Bibcode:1993JCBio..13..627.. JSTOR 1549093. doi:10.1163/193724093x00192.
- ^ Benson KG, Forrest L (1999). ?Characterization of the Renal Portal System of the Common Green Iguana (Iguana iguana) by Digital Subtraction Imaging”. Journal of Zoo and Wildlife Medicine. 30 (2): 235—241. PMID 10484138.
- ^ ?Magnetic Resonance Angiography (MRA)”. Johns Hopkins Medicine.
- ^ ?Angiography”. National Health Service. Приступ?ено 29. 4. 2014.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Снежана Живанчеви?-Симонови? Александар ?уки? (2002). Општа патолошка физиологи?а. Крагу?евац: Универзитет у Крагу?евцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5.
- ^ Dorit, R. L.; Walker, W. F.; Barnes, R. D. (1991). Zoology. Saunders College Publishing. стр. 547–549. ISBN 978-0-03-030504-7.
- ^ а б в г д ? е ж Ruppert, Edward E.; Fox, Richard, S.; Barnes, Robert D. (2004). Invertebrate Zoology (7th изд.). Cengage Learning. ISBN 978-81-315-0104-7.
- ^ а б Dorland's (2012). Illustrated Medical Dictionary. Elsevier Saunders. ISBN 978-1-4160-6257-8.
- ^ McGrath, J.A.; Eady, R.A.; Pope, F.M. . Rook's Textbook of Dermatology (7th изд.). Blackwell Publishing. 2004. стр. 3. ISBN 978-0-632-06429-8. Недоста?е или ?е празан параметар
|title=(помо?). 1–3.6. - ^ Bernt, Karen (2010). ?Glandular epithelium”. Epithelial Cells. Davidson College. Приступ?ено 25. 6. 2013.
- ^ Sinnatamby, Chummy S. (2006). Last's anatomy : regional and applied. Last, R. J. (Raymond Jack). (11th изд.). Edinburgh: Elsevier/Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-10032-1. OCLC 61692701.
- ^ St?hr, Eric J.; Shave, Rob E.; Baggish, Aaron L.; Weiner, Rory B. (01. 09. 2016). ?Left ventricular twist mechanics in the context of normal physiology and cardiovascular disease: a review of studies using speckle tracking echocardiography”. American Journal of Physiology. Heart and Circulatory Physiology. 311 (3): H633—644. ISSN 1522-1539. PMID 27402663. doi:10.1152/ajpheart.00104.2016.
- ^ Robson, Elaine A. (1971). ?The Behaviour and Neuromuscular System of Gonactinia prolifera, A Swimming Sea-Anemone”. Journal of Experimental Biology. 55 (3): 611—640. Bibcode:1971JExpB..55..611R. doi:10.1242/jeb.55.3.611.
- ^ ?Cucumaria frondosa”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2011. г. Приступ?ено 12. 10. 2018. Invertebrate anatomy online. ed2025-08-06.
- ^ Johnston, T.B; Whillis, J, ур. (1944). Grey's Anatomy: Descriptive and Applied (28 изд.). Langmans. стр. 1038.
- ^ Moore, K.; Agur, A.; Dalley, A. F. (2010). ?Essesntial Clinical Anatomy”. Nervous System (4th изд.). Inkling. Приступ?ено 30. 4. 2014.
- ^ Waggoner, Ben. ?Vertebrates: More on Morphology”. UCMP. Приступ?ено 13. 7. 2011.
- ^ Romer, Alfred Sherwood (1985). The Vertebrate Body. Holt Rinehart & Winston. ISBN 978-0-03-058446-6.
- ^ Liem, Karel F.; Warren Franklin Walker (2001). Functional anatomy of the vertebrates: an evolutionary perspective. Harcourt College Publishers. стр. 277. ISBN 978-0-03-022369-3.
- ^ ?What is Homology?”. National Center for Science Education. 17. 10. 2008. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступ?ено 28. 6. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bozman, E. F., ур. (1967). Everyman's Encyclopedia: Anatomy. J. M. Dent & Sons. стр. 272. ASIN B0066E44EC.
- Снежана Живанчеви?-Симонови? Александар ?уки? (2002). Општа патолошка физиологи?а. Крагу?евац: Универзитет у Крагу?евцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5.
- Henry Gray (1918). Anatomy of the Human Body (20th изд.).
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Анатоми?а на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
- ?Anatomy”. Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (17. фебруар 2015)
