印度破获征兵考卷泄露贩卖案 18名嫌疑人被捕

百度 1931年“九·一八”事变后，中华民族同日本帝国主义的民族矛盾上升为主要矛盾。

Елизабета II
Елизабета II, 1959.
Лични подаци
Пуно име	Елизабета Александра Мери
Датум ро?е?а	(2025-08-05)21. април 1926.
Место ро?е?а	Лондон, Енглеска, У?еди?ено Кра?евство
Датум смрти	8. септембар 2022.(2025-08-05)?(96 год.)
Место смрти	Замак Балморал, Шкотска, У?еди?ено Кра?евство
Породица
Супружник	принц Филип, во?вода од Единбурга?(в. 1947 ?—?  с. 2021)
Потомство	Чарлс III принцеза Ана принц Ендру, во?вода од ?орка принц Едвард, во?вода од Единбурга
Родите?и	?ор? VI Елизабет
Династи?а	Виндзор
Кра?ица У?еди?еног Кра?евства Велике Британи?е и Северне Ирске и осталих Крунских зема?а Комонвелта
Период	6. фебруар 1952 — 8. септембар 2022.
Претходник	?ор? VI
Наследник	Чарлс III
Потпис

Елизабета II (енгл. Elizabeth II), пуним именом Елизабета Александра Мери (енгл. Elizabeth Alexandra Mary; Лондон, 21. април 1926 — Замак Балморал, 8. септембар 2022), била ?е кра?ица У?еди?еног Кра?евства и крунских зема?а Комонвелта од 6. фебруара 1952. до сво?е смрти 2022. године. Владала ?е у 32 суверене државе током свог живота и остала ?е монарх у 15 зема?а до сво?е смрти. ?ена владавина од преко 70 година ?е на?дужа владавина неког британског монарха, на?дужа владавина неког женског монарха и друга на?дужа верификована владавина неког монарха суверене државе у истори?и.

Елизабета ?е ро?ена у Ме?феру, у Лондону, током владавине ?еног деде по оцу, кра?а ?ор?а V. Била ?е прво дете во?воде и во?вотки?е од ?орка (касни?е кра?а ?ор?а VI и кра?ице Елизабете, кра?ице ма?ке). ?ен отац ?е ступио на престо 1936. након абдикаци?е свог брата Едварда VIII, чиме ?е десетогодиш?а принцеза Елизабета постала престолонаследница. Школовала се приватно код ку?е и почела ?е да обав?а ?авне дужности током Другог светског рата, служе?и у Помо?но? територи?ално? служби. У новембру 1947. удала се за Филипа Маунтбатена, бившег принца Грчке и Данске, а ?ихов брак ?е тра?ао 73 године до ?егове смрти 2021. године. Имали су четворо деце: Чарлса, Ану, Ендруа и Едварда.

Када ?е ?ен отац умро у фебруару 1952, Елизабета — тада 25-годиш?аки?а — постала ?е кра?ица седам независних зема?а Комонвелта: У?еди?еног Кра?евства, Канаде, Аустрали?е, Новог Зеланда, ?ужне Африке, Пакистана и Це?лона (данас познатог као Шри Ланка), као као и шеф Комонвелта. Елизабета ?е владала као уставни монарх кроз велике политичке промене као што су биле Северноирски сукоб, деволуци?а у У?еди?еном Кра?евству, деколонизаци?а Африке и приступа?е У?еди?еног Кра?евства Европско? за?едници, као и ?егово накнадно повлаче?е. Бро? ?ених крунских зема?а ?е варирао током времена како су територи?е стицале независност, а неке области поста?але републике. Као кра?ицу, Елизабету ?е служило више од 170 преми?ера широм ?ених зема?а. ?ене бро?не истори?ске посете и састанци ук?учивали су државне посете Кини 1986. године, Руси?и 1994. и Републици Ирско? 2011. године, као и састанке са петорицом папа и четрнаест председника С?еди?ених Држава.

Знача?ни дога?а?и током Елизабетине владавине су ук?учивали ?ено круниса?е 1953, као и прославу ?еног Сребрног, Златног, Ди?амантског и Платинастог ?убиле?а 1977, 2002, 2012. и 2022. године. Иако се повремено суочавала са републиканизмом и меди?ским критикама сво?е породице — посебно након распада бракова ?ене деце, ?еног annus horribilis-а 1992. и смрти бивше сна?е Да?ане 1997. године — подршка монархи?и у У?еди?еном Кра?евству ?е остало константно висока током ?еног живота, као и ?ена лична популарност. Елизабета ?е умрла са 96 година у замку Балморал у септембру 2022. године, а наследио ?у ?е ?ен на?стари?и син, Чарлс III.

Дети?ство

Елизабета ?е ро?ена 21. априла 1926, као прво дете принца Алберта, во?воде од ?орка (касни?е кра?а ?ор?а VI), и ?егове супруге Елизабете, во?вотки?е од ?орка (касни?е кра?ице Елизабете, кра?ице ма?ке). ?ен отац ?е био други син кра?а ?ор?а V и кра?ице Мари?е, а ма?ка ?е била на?мла?а ?ерка шкотског аристократе Клода Боуз Ла?она, 14. грофа од Стратмора и Кингхорна. Дошла ?е на свет царским резом у 02:40 по гриничком сред?ем времену у лондонско? резиденци?и ?еног деде по ма?ци, у Улици Брутон бро? 17. Англикански надбискуп од ?орка, Космо Гордон Ленг, крстио ?у ?е у приватно? капели Бакингемске палате 29. ма?а, када ?е добила име Елизабета по сво?о? ма?ци; Александра по прабаби по оцу, ко?а ?е умрла шест месеци рани?е; а Мери по баби по оцу. ?ена ближа породица звала ?у ?е ?Лилибет”, како ?е она саму себе у почетку звала. Била ?е веома драга свом деди ?ор?у V, кога ?е од ми?а звала ?Деда Енглеска”, а ?еним редовним посетама кра?у током ?егове тешке болести 1929. се у штампи и касни?им биографима припису?у заслуге за подиза?е ?еговог расположе?а и помо? при опоравку.

Елизабета на насловници часописа Time у априлу 1929.

Елизабетин портрет из 1933.

Елизабетина ?едина сестра, принцеза Маргарета, ро?ена ?е 1930. године. Две принцезе су школоване код ку?е под надзором сво?е ма?ке и гувернанте Мерион Крофорд. ?ихове лекци?е су се концентрисале на истори?у, ?език, к?ижевност и музику. Крофордова ?е 1950. об?авила к?игу у ко?о? ?е описано Елизабетино и Маргаретино дети?ство под насловом Мале принцезе, ко?а ?е изазвала згражава?е кра?евске породице. К?ига опису?е Елизабетину ?убав према ко?има и псима, ?ену уредност и ?ен став према одговорностима. Други су тако?е истакли таква запажа?а: Винстон Черчил ?е описао Елизабету када ?е имала две године као ?карактер. Има задив?у?у?и ауторитет и рефлексивност за ?едну бебу.” ?ена ро?ака Маргарет Роудс ?у ?е описала као ?сре?ну дево?чицу, суштински разумну и лепо васпитану”. Елизабета ?е дети?ство провела првенствено у резиденци?и ?оркових на адреси Пикадили 145 (?ихово? градско? ку?и у Лондону) и Ро?ал ло?у у Виндзору.

Наследница престола

Током владавине свог деде, Елизабета ?е била тре?а у реду наследства британског престола, иза свог стрица Едварда, принца од Велса, и свог оца. Иако ?е ?ено ро?е?е изазвало интересова?е ?авности, ни?е се очекивало да она постане кра?ица, пошто ?е Едвард ?ош увек био млад и очекивало се да ?е се оженити и имати сопствену децу, ко?а би имала предност у наследном реду у односу на Елизабету. Када ?е ?ен деда умро 1936, а ?ен стриц проглашен кра?ем Едвардом VIII, постала ?е друга у реду за престо, после свог оца. Касни?е те године, Едвард ?е абдицирао, након што ?е ?егов предложени брак са разведеном Американком Волис Симпсон изазвао уставну кризу. Сходно томе, Елизабетин отац ?е постао кра?, узевши престоно име ?ор? VI. Пошто Елизабета ни?е имала бра?е, постала ?е престолонаследница. Да су ?ени родите?и касни?е добили сина, он би имао предност у наследном реду у односу на ?у, што ?е било одре?ено примогенитуром мушке преференци?е ко?а ?е била на снази у то време.

Елизабета ?е поха?ала приватне часове из уставне истори?е Хенри?а Мартена, заменика директора Коле?а Итон, и учила ?е француски ?език од низа француских гувернанта. Покрет изви?ачица Бакингемске палате формиран ?е посебно да би Елизабета могла да се дружи са дево?чицама ?ених година.

Године 1939, Елизабетини родите?и су обишли Канаду и С?еди?ене Државе. Као и 1927. године, када су били на турне?и по Аустрали?и и Новом Зеланду, Елизабета ?е остала у Британи?и пошто ?е ?ен отац сматрао да ?е премлада за ?авне турне?е. ?Деловала ?е уплакано” док су ?о? родите?и одлазили. Редовно су се дописивали, а она и ?ени родите?и су обавили први кра?евски трансатлантски телефонски позив 18. ма?а.

Други светски рат

Елизабета у униформи Помо?не територи?алне службе у априлу 1945.

У септембру 1939, У?еди?ено Кра?евство ?е ушло у Други светски рат. Лорд Хе?лшам ?е предложио да принцезе Елизабета и Маргарета буду евакуисане у Канаду како би избегле честа немачка ваздушна бомбардова?а Лондона. Ова? предлог ?е одбацила ?ихова ма?ка, ко?а ?е из?авила: ?Деца не?е и?и без мене. ?а не?у оти?и без кра?а. А кра? никада не?е оти?и.” Принцезе су остале у замку Балморал у Шкотско?, све до децембра 1939, када су се преселиле у Сандрингам хаус у Норфоку. Од фебруара до ма?а 1940. живеле су у Ро?ал ло?у у Виндзору, све док се нису преселиле у замак Виндзор, где су становале ве?и део наредних пет година. У Виндзору су принцезе изводиле пантомиму током Божи?них представа како би прикупиле помо? Кра?ичином фонду за вуну, ко?и ?е куповао предиво за плете?е во?них униформи. Године 1940, 14-годиш?а Елизабета се први пут обратила путем ради?а током BBC-?евог Деч?ег сата, обра?а?у?и се друго? деци ко?а су евакуисана из градова. Она ?е из?авила: ?Трудимо се да учинимо све што можемо да помогнемо нашим галантним морнарима, во?ницима и ави?атичарима, а трудимо се да и сами издржимо сво?у порци?у опасности и туге рата. Свако од нас зна да ?е на кра?у све бити добро.”

Године 1943, Елизабета ?е имала сво? први самостални ?авни наступ у посети Гренадирско? гарди, за ко?у ?е постав?ена за пуковника претходне године. Како се приближавала свом 18. ро?ендану, Парламент ?е променио закон тако да ?е могла да делу?е као ?едан од пет државних саветника у случа?у неспособности или одсуства ?еног оца у иностранству, као што ?е била ?егова посета Итали?и у ?улу 1944. године. Фебруара 1945. године постав?ена ?е за почасног другог подре?еног у Помо?но? територи?ално? служби са службеним бро?ем 230873. Школовала се за возача и механичара и пет месеци касни?е добила ?е чин почасног мла?ег команданта (женски еквивалент капетана у то време).

Елизабета (кра??е лево) на балкону Бакингемске палате са породицом и Винстоном Черчилом, 8. ма?а 1945.

На дан победе у Европи, Елизабета и Маргарета су се пота?но придружиле слав?еничко? маси на улицама Лондона. Елизабета ?е касни?е у ?едном ретком интерв?уу из?авила: ?Питали смо мо?е родите?е да ли можемо да иза?емо и да се саме уверимо. Се?ам се да смо се плашили да нас препозна?у... Се?ам се редова непознатих ?уди ко?и су држали под руку и ходали низ Ва?тхол, да нас ?е све захватила плима сре?е и олакша?а.”

Током рата, прав?ени су планови да се угуши велшки национализам тако што би се Елизабета ближе повезала са Велсом. Предлози, као што ?е било ?ено именова?е за констабла замка Кернарфон или покровите?а Велшке лиге младих, одбачени су из неколико разлога, ук?учу?у?и страх од повезива?а Елизабете са политичким противницима у време када ?е Британи?а била у рату. Велшки политичари су предложили да она постане принцеза од Велса на ?ен 18. ро?ендан. Министар унутраш?их послова Херберт Морисон ?е подржао ту иде?у, али ?у ?е кра? одбацио ?ер ?е сматрао да таква титула припада иск?учиво супрузи принца од Велса, као и да ?е принц од Велса одувек био мушки наследник.

Елизабета ?е отишла на сво?у прву прекоокеанску турне?у 1947. године, прате?и сво?е родите?е кроз ?ужну Африку. Током турне?е, у радио-емиси?и емитовано? широм Комонвелта на ?ен 21. ро?ендан, она ?е дала следе?е обе?а?е:

Пред свима вама из?ав?у?ем да ?е цео мо? живот, био он дуг или кратак, бити посве?ен служби вама и служби нашо? велико? царско? породици ко?о? сви припадамо. Али не?у имати снаге да сама спроведем ову одлуку осим ако ?о? се не придружите са мном, као што вас сада позивам да учините: знам да ?е ваша подршка непогрешиво бити дата. Боже помози ми да испуним сво? завет, и нека Бог благослови све вас ко?и сте во?ни да учеству?ете у ?ему.

Брак

Елизабета ?е упознала свог буду?ег супруга, принца Филипа од Грчке и Данске, 1934. године, а поново су се срели три године касни?е. Били су ро?аци у другом колену преко кра?а Кристи?ана IX Данског и ро?аци у тре?ем колену преко кра?ице Виктори?е. Након што се у ?улу 1939. срели по тре?и пут на Кра?евском поморском коле?у у Дартмуту, Елизабета ?е — иако ?е имала само 13 година — рекла да се за?убила у Филипа, ко?и ?е имао 18 година, и да су почели да разме?у?у писма. Имала ?е 21 годину када ?е ?ихова веридба званично об?ав?ена 9. ?ула 1947. године.

Веридба ?е изазвала неке контроверзе. Филип ни?е био финанси?ски обезбе?ен, био ?е ро?ен у иностранству (иако ?е био британски поданик ко?и ?е служио у Кра?евско? морнарици током Другог светског рата), и имао ?е сестре ко?е су се удале за немачке племи?е са нацистичким везама. Мерион Крофорд ?е написала: ?Неки од кра?евих саветника нису га сматрали дово?но добрим за ?у. Био ?е принц без дома и кра?евства. Неке од новина су на сва врата истицала Филипово страно порекло.” Касни?е биографи?е извештавале су да ?е Елизабетина ма?ка у почетку га?ила резерве према ово? вези и да ?е Филипа задиркивала као ?Хуна”. Касни?е, ме?утим, рекла ?е биографу Тиму Хилду да ?е Филип био ?енглески ?ентлмен”.

Кра?евска породица након венча?а Елизабете и Филипа, 1947.

Пре брака, Филип се одрекао сво?их грчких и данских титула, званично прешао из грчког православ?а у англиканство, и усво?ио титулу поручника Филипа Маунтбатена, узевши презиме британске породице сво?е ма?ке. Непосредно пре венча?а, проглашен ?е за во?воду од Единбурга и доде?ена му ?е титула ?еговог кра?евског височанства. Елизабета и Филип венчали су се 20. новембра 1947. у Вестминстерско? опати?и. Добили су 2.500 свадбених поклона из целог света. Елизабета ?е захтевала купоне за рациониса?е како би купила матери?ал за сво?у ха?ину (ко?у ?е диза?нирао Норман Хартнел) ?ер се Британи?а ?ош ни?е потпуно опоравила од ратних разара?а. У послератно? Британи?и ни?е било прихват?иво да Филипови немачки сродници, ук?учу?у?и ?егове три преживеле сестре, буду позвани на венча?е. Позив ни?е упу?ен ни во?води од Виндзора, бившем кра?у Едварду VIII.

Елизабета ?е родила сво?е прво дете, принца Чарлса, у новембру 1948. године. Месец дана рани?е, кра? ?е издао патентна писма ко?а су дозво?авала ?ено? деци да користе титуле кра?евског принца или принцезе, на шта иначе не би имали право пошто ?ихов отац више ни?е био кра?евски принц. Друго дете, принцеза Ана, ро?ено ?е у августу 1950. године.

Након венча?а, брачни бар ?е закупио ку?у Виндлшам Мур, у близини замка Виндзор, до ?ула 1949. када су се настанили у Кларенс хаусу у Лондону. У различитим периодима изме?у 1949. и 1951. Филип ?е био стациониран у британско? крунско? колони?и Малти као официр Кра?евске морнарице. Он и Елизабета су повремено живели на Малти неколико месеци у вили Гвардаман?а, изна?м?еном дому Филиповог у?ака лорда Маунтбатена. ?ихово дво?е деце остало ?е у Британи?и.

Владавина

Долазак на престо и круниса?е

Крунидбени портрет Елизабете II, 1953.

Како се здрав?е ?ор?а VI погоршало током 1951. године, Елизабета га ?е често заме?ивала на ?авним дога?а?има. Када ?е у октобру 1951. посетила Канаду и америчког председника Хари?а Трумана у Вашингтону, ?ен лични секретар Мартин Чартерис ?е носио нацрт деклараци?е о доласку на престо у случа?у да кра? умре у ?еном одсуству. Почетком 1952, Елизабета и Филип су кренули на турне?у по Аустрали?и и Новом Зеланду преко британске колони?е Кени?е. ?их дво?е су се 6. фебруара управо вратили у сво? кени?ски дом, Сагана ло?, након но?и проведене у хотелу у националном парку Абердаре, када ?е стигла вест о смрти Елизабетиног оца; Филип ?е саопштио ново? кра?ици вест. Она ?е одабрала да задржи име Елизабета као сво?е престоно име, па ?е стога проглашена Елизабетом II. Ова нумераци?а ?е увредила неке Шкоте, пошто ?е она била прва Елизабета ко?а ?е владала Шкотском. Проглашена ?е за кра?ицу у свим сво?им зем?ама, а са Филипом се брзо вратила у У?еди?ено Кра?евство. Елизабета и Филип су се потом преселили у Бакингемску палату.

Са Елизабетиним доласком на престо, чинило се могу?им да ?е кра?евска династи?а понети име ?еног мужа, у складу са обича?ем удатих жена тог времена. Лорд Маунтбатен се залагао за династи?у Маунтбатен, а Филип ?е предложио династи?у Единбург, по сво?о? во?водско? титули. Британски преми?ер Винстон Черчил и Елизабетина бака кра?ица Мари?а су се залагали за задржава?е имена Виндзор. Елизабета ?е 9. априла 1952. издала из?аву да ?е кра?евска династи?а и да?е носити име Виндзор. Филип ни?е био задово?ан овом одлуком: ??а сам ?едини човек у зем?и коме ни?е дозво?ено да да сво?е име сопствено? деци.” Године 1960, презиме Маунтбатен-Виндзор ?е усво?ено за Филипове и Елизабетине потомке по мушко? лини?и ко?и не носе кра?евске титуле.

У току припрема за круниса?е, принцеза Маргарета ?е рекла сво?о? сестри да жели да се уда за Питера Таунсенда, разведеног официра 16 година стари?ег од Маргарете, са два сина из претходног брака. Елизабета их ?е замолила да сачека?у годину дана; по речима ?еног приватног секретара: ?Кра?ица ?е била природно попуст?ива према принцези, али сматрам да ?е мислила — надала се — да ?е ?ихова афера с временом згаснути.” Политичари на виским позици?ама су били против ове везе, а Црква Енглеске ни?е дозво?авала поновни брак након развода. Да ?е Маргарета склопила гра?ански брак, од ?е би се очекивало да се одрекне свог права наследства. Маргарета ?е стога одлучила да прекине сво?е планове за брак са Таунсендом. Године 1960, удала се за Ентони?а Армстронга-?оунса, ко?и ?е следе?е године проглашен за грофа од Сноудона. Развели су се 1978. године; Маргарета се ни?е преудала.

Упркос смрти кра?ице Мари?е 24. марта 1953. године, круниса?е ?е одржано по плану 2. ?уна, као што ?е Мари?а тражила. Церемони?а круниса?а у Вестминстерско? опати?и ?е по први пут емитована на телевизи?и, са изузетком миропомаза?а и причеш?а. По налогу Елизабете, ?ена ха?ина са круниса?а ?е била извезена цветним амблемима зема?а Комонвелта.

Рана владавина

Елизабетина кра?евства (светлоцрвено и ружичасто) и ?ихове територи?е и протекторати (тамноцрвено) на почетку ?ене владавине 1952.

Од Елизабетиног ро?е?а па нада?е, Британска импери?а ?е наставила сво?у трансформаци?у у Комонвелт наци?а. Када ?е постала кра?ица 1952. године, ?ена улога шефице више независних држава ве? ?е била озваничена. Године 1953, Елизабета и ?ен супруг су кренули на седмомесечну турне?у око света, посетивши 13 зема?а и прешавши више од 64.000 километара копном, морем и ваздухом. Постала ?е први влада?у?и монарх Аустрали?е и Новог Зеланда ко?и ?е посетио те наци?е. Током турне?е, гужве су биле огромне; проце?у?е се да ?у ?е видело три четвртине становништва Аустрали?е. Током сво?е владавине, Елизабета ?е обавила стотине државних посета других зем?а и обилазака Комонвелта; била ?е шеф државе са на?више обав?ених посета.

Године 1956, британски и француски преми?ери, сер Ентони Идн и Ги Моле, разговарали су о могу?ности придружива?а Француске Комонвелту. Предлог никада ни?е прихва?ен, а следе?е године Француска ?е потписала Римски уговор ко?им ?е успостав?ена Европска економска за?едница, претеча Европске уни?е. У новембру 1956, Британи?а и Француска су извршиле инвази?у на Египат у неуспешном покуша?у да заузму Суецки канал. Лорд Маунтбатен ?е рекао да се Елизабета противила инвази?и, иако ?е Идн то негирао. Идн ?е поднео оставку два месеца касни?е.

Са лидерима Комонвелта на конференци?и за?еднице 1960.

Влада?у?а Конзервативна парти?а ни?е имала формални механизам за избор лидера, што ?е значило да ?е на Елизабети било да одлучи коме да наложи да формира владу након Иднове оставке. Идн ?о? ?е препоручио да се консулту?е са лордом Солсбери?ем, лордом председником Савета. Лорд Солсбери и лорд Килмир, лорд канцелар, консултовали су се са Кабинетом, Черчилом и председником комитета из 1922, што ?е резултовало тиме да ?е Елизабета именовала ?о? препорученог кандидата: Харолда Макмилана.

Суецка криза и избор Идновог наследника довели су 1957. до прве ве?е личне критике кра?ице Елизабете. У ?едном часопису, ко?и ?е поседовао и уре?ивао, Лорд Олтринчем ?у ?е оптужио да ?е ?без додира са народом”. Олтринчема су осудиле ?авне личности, а ?едан гра?анин га ?е ошамарио згрожен ?еговим коментарима. Шест година касни?е, 1963. године, Макмилан ?е поднео оставку и саветовао Елизабету да имену?е Алека Дагласа-Х?ума за преми?ера, што ?е она и урадила. Елизабета се поново нашла на мети критика ?ер ?е именовала преми?ера по савету малог бро?а министара или ?едног министра. Конзервативци су 1965. усво?или формални механизам за избор лидера, чиме су кра?ицу ослободили ?еног учеш?а.

Са Филипом у Парламенту Канаде, 1957.

Године 1957, Елизабета ?е боравила у државно? посети С?еди?еним Државама, где се обратила Генерално? скупштини У?еди?ених наци?а у име Комонвелта. На исто? турне?и отворила ?е заседа?е 23. канадског парламента, поставши први монарх Канаде ко?и ?е отворио парламентарну седницу. Две године касни?е, иск?учиво у сво?ству кра?ице Канаде, поново ?е посетила С?еди?ене Државе и обишла Канаду. Године 1961, обишла ?е Кипар, Инди?у, Пакистан, Непал и Иран. Током посете Гани исте године, она ?е одбацила стреп?е за ?ену безбедност, иако ?е ?ен дома?ин, председник Кваме Нкрума, ко?и ?у ?е заменио на месту шефа државе, био мета атентатора. Харолд Макмилан ?е написао: ?Кра?ица ?е била апсолутно одлучна све време... Нестрп?ива ?е због става да се према ?о? односи као према... филмско? звезди... Она заиста има 'срце и стомак мушкарца'... Она воли сво?у дужност и одлучна ?е да буде кра?ица.” Пре ?ене турне?е по деловима Квебека 1964. године, штампа ?е известила да су екстремисти унутар сепаратистичког покрета Квебека планирали Елизабетино убиство. Ни?е било оваквих покуша?а, али ?е избила побуна док ?е била у Монтреалу; забележена ?е ?ена ?смиреност и храброст пред наси?ем”.

Елизабета ?е родила сво?е тре?е дете, принца Ендруа, у фебруару 1960. године, што ?е био први поро?а? влада?у?е британске кра?ице од 1857. године. ?ено четврто дете, принц Едвард, ро?ен ?е у марту 1964. године.

Политичке реформе и кризе

У Квинсленду, 1970.

Са ?осипом Брозом Титом у Београду, 1972.

Шездесетих и седамдесетих година 20. века дошло ?е до убрза?а деколонизаци?е Африке и Кариба. Више од 20 зема?а стекло ?е независност од Британи?е у склопу планираног преласка на самоуправу. Године 1965, ме?утим, родези?ски преми?ер И?ан Смит, у супротности са теж?ама ка владавини ве?ине, ?еднострано ?е прогласио независност, обе?ава?у?и ?ло?алност и оданост” Елизабети, проглашава?у?и ?е ?кра?ицом Родези?е”. Иако га ?е Елизабета формално отпустила, а ме?ународна за?едница увела санкци?е Родези?и, ?егов режим ?е опстао више од ?едне децени?е. Како су везе Британи?е са ?еном бившом импери?ом слабиле, британска влада ?е затражила улазак у Европску за?едницу, ко?о? ?е формално приступила 1973. године.

Кра?ица се 1966. нашла на мети критика зато што ?е чекала осам дана пре него што ?е посетила велшко село Аберфан, где ?е рударска катастрофа однела животе 116 деце и 28 одраслих. Мартин Чартерис ?е рекао да ?е ово каш?е?е, направ?ено по ?еговом савету, била грешка због ко?е ?е Елизабета касни?е пожалила.

Елизабета ?е обишла ?угослави?у у октобру 1972, поставши први британски монарх ко?и ?е посетио неку комунистичку државу. На аеродрому ?у ?е примио председник ?осип Броз Тито, а у Београду су ?е дочекале хи?аде ?уди.

У фебруару 1974, британски преми?ер Едвард Хит саветовао ?е Елизабету да распише опште изборе усред сво?е турне?е по аустронежанском пацифичком обручу, захтева?у?и од ?е да се врати у Британи?у. Избори су резултовали тиме да ни?една странка ни?е имала ве?ину у парламенту; Хитови конзервативци нису били на?ве?а странка, али су могли да остану на власти ако би формирали коалици?у са Либералном странком. Када су дискуси?е о формира?у коалици?е пропале, Хит ?е поднео оставку, а Елизабета ?е затражила од лидера опозици?е, лабуристе Харолда Вилсона, да формира владу.

Годину дана касни?е, на врхунцу уставне кризе у Аустрали?и, аустрали?ског преми?ера, Гофа Витлама, разрешио ?е дужности генерални гувернер сер ?он Кер, након што ?е Сенат под контролом опозици?е одбацио Витламове предлоге бу?ета. Пошто ?е Витлам имао ве?ину у Представничком дому, ?егов председник Гордон Сколс апеловао ?е на Елизабету да поништи Керову одлуку. Она ?е одбила, рекавши да се не?е мешати у одлуке ко?е су Уставом Аустрали?е резервисане за генералног гувернера. Ова криза ?е подстакла аустрали?ски републиканизам.

Лидери држава Г7, чланови кра?евске породице и Елизабета (у средини), у Лондону, 1977.

Године 1977, Елизабета ?е обележила сво? Сребрни ?убиле? (25. годиш?ицу доласка на престо). Разни забавни дога?а?и су одржани широм Комонвелта, а многи су се поклапали са ?еном турне?ом по Комонвелту. Прославе су потврдиле Елизабетину популарност, упркос негативном извештава?у штампе о растанку принцезе Маргарете од свог мужа, лорда Сноудона. Године 1978, Елизабета ?е била дома?ин државне посете румунског комунистичког во?е, Никола?а Чаушескуа, и ?егове супруге Елене, иако ?е приватно мислила да су им ?руке крваве”. Следе?а година донела ?е два ударца за Елизабету: разоткрива?е Ентони?а Бланта, бившег надзорника за кра?ичине слике, као комунистичког шпи?уна и атентат на лорда Маунтбатена ко?и ?е организовала Привремена ирска револуционарна арми?а.

Према Полу Мартину Стари?ем, до кра?а 1970-их, Елизабета ?е била забринута да круна ?нема претерани знача?” за П?ера Тридоа, канадског преми?ера. Тони Бен ?е рекао да ?е Елизабета сматрала Тридоа ?поприлично разочарава?у?им”. Чинило се да ?е Тридоов наводни републиканизам потвр?ен ?еговим ?несташлуцима”, као што ?е било спушта?е низ гелендере у Бакингемско? палати и изво?е?е пируете иза Елизабетиних ле?а 1977. године, као и укла?а?е разних канадских кра?евских симбола током ?еговог мандата. Године 1980, канадски политичари послати у Лондон да разговара?у о патри?аци?и Устава Канаде открили су да ?е Елизабета ?бо?е информисана... од било ког од британских политичара или бирократе”. Била ?е посебно заинтересована након неуспеха закона Ц-60, ко?и би утицао на ?ену улогу шефа државе.

Опасности и неслага?а

На церемони?и Поздрава бо?ама 1986.

Током церемони?е Поздрава бо?ама 1981. године, шест неде?а пре венча?а принца Чарлса и леди Да?ане Спенсер, на Елизабету ?е испа?ено шест хитаца из непосредне близине док ?е ?ахала лондонским Молом. Полици?а ?е касни?е открила да су хици били ?орци. Седамнаестогодиш?и нападач, Маркус Сар?ент, осу?ен ?е на пет година затвора, али ?е пуштен након три. Елизабетина прибраност и вештина у контроли свог ко?а били су нашироко хва?ени. Тог октобра, Елизабета ?е била мета ?ош ?едног напада док ?е била у посети Данидину на Новом Зеланду. Кристофер ?он Луис, ко?и ?е имао 17 година, испалио ?е хитац из пушке калибра .22 са петог спрата зграде ко?а ?е гледала на параду, али ?е промашио. Луис ?е ухапшен, али ?е уместо да буде оптужен за покуша? убиства или изда?у осу?ен на три године затвора због незаконитог поседова?а и употребе ватреног оруж?а. Две године након казне, покушао ?е да побегне из психи?атри?ске болнице са намером да уби?е Чарлса, ко?и ?е био у посети зем?и са Да?аном и ?иховим сином принцем Вили?амом.

Елизабета са Роналдом Реганом у ?уну 1982.

Од априла до септембра 1982, Елизабетин син Ендру ?е служио у британским снагама у Фокландском рату, због чега ?е она наводно била узнемирена и поносна. Дана 9. ?ула пробудила се у сво?о? спава?о? соби у Бакингемско? палати и открила провалника, Ма?кла Фе?гана, у соби са ?ом. У озби?ном пропусту обезбе?е?а, помо? ?е стигла тек након два позива централи полици?е у Палати. Након што ?е угостила америчког председника Роналда Регана у замку Виндзор 1982. и посетила ?егов ранч у Калифорни?и 1983. године, Елизабета ?е била ?ута када ?е ?егова администраци?а наредила инвази?у на Гренаду, ?едну од ?ених карипских зема?а, а да ни?е била обавештена.

Интензивно интересова?е меди?а за миш?е?а и приватни живот кра?евске породице током 1980-их довело ?е до сери?е сензационалних прича у штампи, чи?и ?е пионир био таблоид The Sun. Као што ?е Келвин Макензи, уредник поменутог листа, рекао сво?им запосленима: ?Да?те ми неде?у да се позабавим кра?евском породицом. Не брините ако ни?е истина — све док не буде превише гужве око тога после.” Уредник новина Доналд Трелфорд ?е написао у The Observer-у од 21. септембра 1986: ?Кра?евска сапуница ?е сада достигла такав ниво ?авног интереса да ?е ?асна граница изме?у чи?еница и фикци?е изгуб?ена... не ради се само о томе да неке новине не проверава?у сво?е чи?енице нити прихвата?у порица?а: ни?е их брига да ли су приче истините или не.” Об?ав?ено ?е, посебно у The Sunday Times-у 20. ?ула 1986, да ?е Елизабета била забринута да ?е економска политика Маргарет Тачер подстакла друштвене поделе и да ?е била узнемирена високом незапосленош?у, низом нереда, наси?ем током штра?ка рудара и Тачериним одби?а?ем да уведе санкци?е против режима апартхе?да у ?ужно? Африци. Извори гласина су били кра?евски помо?ник Ма?кл Ше? и генерални секретар Комонвелта Шридат Рамфал, али Ше? ?е тврдио да су ?егове примедбе извучене из контекста и улепшане спекулаци?ама. Тачерова ?е наводно рекла да би Елизабета гласала за Соци?алдемократску парти?у — Тачерине политичке противнике. Тачерин биограф, ?он Кембел, тврдио ?е да су ову из?аву измислили новинари. Извешта?и о непри?ате?ству изме?у кра?ице и преми?ерке били су преувеличани, а Елизабета ?о? ?е указала две почасти — чланство у Реду Заслуге и Реду Подвезице. Тачерову ?е на месту преми?ера заменио ?он Ме??ор. Бра?ан Малруни, канадски преми?ер изме?у 1984. и 1993. године, рекао ?е да ?е Елизабета била ?сила иза сцене” у оконча?у апартхе?да.

Године 1986, Елизабета ?е боравила у шестодневно? државно? посети Народно? Републици Кини, поставши први британски монарх ко?и ?е посетио ту зем?у. Обилазак ?е ук?учивао Забра?ени град, Кинески зид и Ратнике од теракоте. На државном банкету, Елизабета се нашалила о томе да ?е први британски изасланик у Кини изгуб?ен на мору са писмом кра?ице Елизабете I цару Ванли?у, и приметила: ?На сре?у поштанске услуге су се побо?шале од 1602. године”. Елизабетина посета ?е тако?е обележило прихвата?е обе зем?е да ?е суверенитет над Хонгконгом бити пренет са У?еди?еног Кра?евства на Кину 1997. године.

До кра?а 1980-их, Елизабета ?е постала мета сатире. Исме?ано ?е учеш?е мла?их чланова кра?евске породице у добротворно? емиси?и It's a Royal Knockout 1987. године. У Канади, Елизабета ?е ?авно подржала контроверзне уставне амандмане, што ?е изазвало критике противника предложених промена, ук?учу?у?и П?ера Тридоа. Исте године, изабрана влада Фи?и?а ?е свргнута во?ним ударом. Као монарх Фи?и?а, Елизабета ?е подржала покуша?е генералног гувернера Пенаи?е Ганилауа да успостави извршну власт и преговара о нагодби. Во?а државног удара Ситивени Рабука свргнуо ?е Ганилауа и прогласио Фи?и републиком.

Турбулентне године

Након победе коалици?е у Заливском рату, Елизабета ?е постала први британски монарх ко?и се обратио на за?едничком заседа?у Конгреса С?еди?ених Држава у ма?у 1991. године.

Са Филипом у Немачко?, октобар 1992.

Дана 24. новембра 1992, у говору поводом Рубинског ?убиле?а (40. годиш?ице) ?еног ступа?а на престо, Елизабета ?е 1992. годину назвала сво?им annus horribilis-ом. Бро? републиканаца у Британи?и ?е порастао због процена штампе о Елизабетином приватном богатству и извешта?а о аферама и напетим браковима ме?у ?еном широм породицом. У марту се ?ен други син, принц Ендру, растао од сво?е супруге Саре; ?ена ?ерка, принцеза Ана, развела се од капетана Марка Филипса у априлу; бесни демонстранти у Дрездену га?али су Елизабету ?а?има током државне посете Немачко? у октобру; и велики пожар ?е избио у замку Виндзор, ?едно? од ?ених званичних резиденци?а, у новембру. Монархи?а се нашла под по?ачаном критиком и ?авном осудом. У необично личном говору, Елизабета ?е рекла да свака институци?а мора очекивати критику, али ?е сугерисала да би то могло да се уради са ?дозом хумора, нежности и разумева?а”. Два дана касни?е, ?он Ме??ор ?е об?авио планове за реформу кра?евских финанси?а, ко?и су сачи?ени претходне године, ук?учу?у?и и то да Елизабета пла?а порез на доходак од 1993. нада?е, и сма?е?е цивилне листе. У децембру су се принц Чарлс и ?егова супруга Да?ана званично растали. Кра?ем године, Елизабета ?е тужила новине The Sun због крше?а ауторских права када су об?авиле текст ?ене годиш?е Божи?не поруке два дана пре него што ?е емитована. Новине су биле прину?ене да ?о? плате правне трошкове и донирале су 200.000 фунти у добротворне сврхе. Елизабетини адвокати су предузели успешну акци?у против поменутог листа пет година рани?е због крше?а ауторских права након што ?е об?авио фотографи?у ?ене сна?е, во?вотки?е од ?орка и ?ене унуке принцезе Беатрис.

У ?ануару 1994. Елизабета ?е сломила чунасту кост на левом зглобу када се ко? на коме ?е ?ахала у Сандрингему спотакнуо и пао. У октобру 1994. постала ?е први влада?у?и британски монарх ко?и ?е крочио на руско тло. У октобру 1995. Елизабета ?е обавила телефонски позив са радио водите?ом из Монтреала, П?ером Брасаром, ко?и ?е имитирао канадског преми?ера Жана Крет?ена. Елизабета, ко?а ?е веровала да разговара са Крет?еном, рекла ?е да подржава ?единство Канаде и да ?е покушати да утиче на референдум у Квебеку на коме се гласало о отцеп?е?у од Канаде.

У години ко?а ?е уследила, дошло ?е до нових откри?а ?авности о ста?у Чарлсовог и Да?аниног брака. У консултаци?и са сво?им мужем и ?оном Ме??ором, као и са ?ор?ом Кери?ем, надбискупом кентербери?ским, и Робертом Фелоусом, ?еним приватним секретаром, Елизабета ?е писала Чарлсу и Да?ани кра?ем децембра 1995, сугеришу?и да би ?ихов развод био препоруч?ив.

У августу 1997, годину дана након развода, Да?ана ?е погинула у саобра?а?но? несре?и у Паризу. Елизабета ?е била на одмору са сво?ом широм породицом у Балморалу. Два Да?анина сина, принчеви Вили?ам и Хари, желели су да иду у цркву, па су их Елизабета и Филип повели тог ?утра. Наредних пет дана, кра?евски пар ?е штитио сво?е унуке од великог интересова?а штампе тако што их ?е држао у Балморалу где су могли да тугу?у насамо, али тишина и повученост кра?евске породице, и пропуст да се заставе ви?оре на пола ?арбола изнад Бакингемске палате, изазвао ?е узнемиреност ?авности. Под притиском ?авности, Елизабета ?е пристала да се врати у Лондон и обрати се наци?и у директном телевизи?ском преносу 5. септембра, дан пре Да?анине сахране. У емиси?и ?е изразила див?е?е према Да?ани и сопствена осе?а?а ?као баке” према дво?ици принчева. Као резултат тога, ве?и део ?авног непри?ате?ства се смирио.

У октобру 1997. године, Елизабет и Филип су били у државно? посети Инди?и, ко?а ?е ук?учивала контроверзну посету месту масакра у ?али?анвала Багу да би му одали пошту. Демонстранти су узвикивали ?Кра?ице убица, одлази”, и било ?е захтева да се она извини за акци?у британских трупа 78 година рани?е. На спомен обележ?у у парку, она и Филип су положили венац и застали на тренутак ?ута?а од 30 секунди. Као резултат тога, велики део беса ?авности ?е ублажен, а протести су отказани. Тог новембра, кра?евски пар ?е одржао при?ем у Банкетинг хаусу да обележи сво?у 50. годиш?ицу венча?а. Елизабета ?е одржала говор и похвалила Филипову улогу супруга, назвавши га ?мо?ом снагом и потпором”.

Године 1999, као део процеса деволуци?е у У?еди?еном Кра?евству, Елизабета ?е званично отворила новооснована законодавна тела Велса и Шкотске: Националну скупштину Велса у Кардифу у ма?у, и Шкотски парламент у Единбургу у ?улу.

Нови милени?ум

С лева на десно: Тони Блер, Маргарет Тачер, Едвард Хит, кра?ица Елизабета, ?е?мс Калахан и ?он Ме??ор на вечери поводом Златног ?убиле?а

На предвечер?е новог милени?ума, Елизабета и Филип су се укрцали на брод из Садарка, ко?и ?е ишао за Милени?умску куполу. Пре него што ?е прошла испод Тауербри?а, Елизабета ?е упалила Национални милени?умски светионик у лондонском Пулу помо?у ласерске бак?е. Нешто пре поно?и, званично ?е отворила Куполу. Током пева?а песме Auld Lang Syne, Елизабета се држала за руке са Филипом и преми?ером Тони?ем Блером. После напада 11. септембра у С?еди?еним Државама, Елизабета ?е, прекршивши традици?у, наредила да се интонира америчка химна током смене страже у Бакингемско? палати како би изразила сво?у солидарност са пого?еном зем?ом.

Елизабета ?е 2002. године обележила сво? Златни ?убиле?, 50. годиш?ицу свог доласка на престо. ?ена сестра и ма?ка умрле су у фебруару, односно марту, а меди?и су спекулисали о томе да ли ?е ?убиле? бити успешан или неуспешан. Сестрина смрт потресла ?е Елизабету; ?ена сахрана ?е била ?една од ретких прилика у ко?има ?е Елизабета отворено плакала. Елизабета ?е поново кренула на опсежну турне?у по сво?им зем?ама, почевши на ?ама?ци у фебруару, где ?е опрошта?ни банкет назвала ?незаборавним” након што ?е нестанак стру?е замрачио Кра?еву ку?у, званичну резиденци?у генералног гувернера. Као и 1977. године, одржане су уличне забаве и комеморативне манифестаци?е, а споменици су именовани у част тог дога?а?а. Милион ?уди присуствовало ?е сваког дана тродневне главне прославе ?убиле?а у Лондону, а ентузи?азам ко?и ?е ?авност показала према Елизабети био ?е ве?и него што су многи новинари очекивали.

Елизабета поздрав?а запослене у Насином свемирском центру у Мериленду, 2007.

Године 2003, Елизабета ?е тужила Daily Mirror због крше?а повере?а и добила судски налог ко?и ?е спречио об?ав?ива?е информаци?а ко?е ?е прикупио репортер ко?и се представ?ао као лаке? у Бакингемско? палати. Новине су тако?е платиле 25.000 фунти на име ?ених судских трошкова. Иако ?е током свог живота генерално била здрава, кра?ица ?е 2003. оперисала оба колена. У октобру 2006. пропустила ?е отвара?е новог стадиона Емире?тс због напрегнутог миши?а ле?а ко?и ?у ?е мучио од лета те године.

У ма?у 2007, позива?у?и се на неименоване изворе, The Daily Telegraph ?е известио да ?е Елизабета била ?огорчена и фрустрирана” политиком Тони?а Блера, да ?е забринута да су британске оружане снаге преоптере?ене у Ираку и Авганистану и да ?е изразила забринутост због пита?а руралних средина и села. Ме?утим, об?ав?ено ?е да се диви Блеровим напорима да постигне мир у Северно? Ирско?. Постала ?е први британски монарх ко?и ?е прославио 60. годиш?ицу свог венча?а у новембру 2007. године. Дана 20. марта 2008. године, у катедрали Светог Патрика у северноирско? Арми, Елизабета ?е присуствовала прво? велико? служби одржано? ван Енглеске и Велса.

Елизабета се обратила Генерално? скупштини УН по други пут 2010. године, поново у сво?ству кра?ице свих зема?а и шефа Комонвелта. Генерални секретар УН Бан Кимун ?у ?е представио као ?сидро нашег доба”. Током сво?е посете ?у?орку, ко?а ?е уследила након обиласка Канаде, званично ?е отворила спомен башту на британске жртве напада 11. септембра. Елизабетина 11-дневна посета Аустрали?и у октобру 2011. била ?е ?ена 16. посета то? зем?и од 1954. године. По позиву ирске председнице Мери Макалис, у ма?у 2011. године боравила ?е у прво? државно? посети неког британског монарха Републици Ирско?.

Ди?амантски ?убиле? и рекорди

У посети Бирмингему у ?улу 2012. током турне?е поводом свог Ди?амантског ?убиле?а

Ди?амантски ?убиле? 2012. обележио ?е Елизабетиних 60 година на престолу, а прославе су одржане широм Комонвелта и да?е. Она и ?ен супруг су кренули на опсежну турне?у по У?еди?еном Кра?евству, док су ?ена деца и унуци пошли на кра?евске турне?е по другим државама Комонвелта у ?ено име. Дана 4. ?уна широм света су упа?ени ?убиларни пламенови. Кра?ица ?е 18. децембра постала први британски суверен ко?и ?е присуствовао састанку мирнодопског кабинета ?ош од ?ор?а III 1781. године.

Елизабета, ко?а ?е отворила Лет?е олимпи?ске игре у Монтреалу 1976. године, отворила ?е и Лет?е олимпи?ске и Параолимпи?ске игре 2012. у Лондону, чиме ?е постала први шеф државе ко?и ?е отворио две Олимпи?аде у две зем?е. За Олимпи?ске игре у Лондону кра?ица се по?авила у кратком филму приказаном током церемони?е отвара?а, за?едно са Дани?елом Кре?гом као ?е?мсом Бондом. Дана 4. априла 2013, добила ?е почасну награду БАФТА за покровите?ство филмске индустри?е и на специ?ално? презентаци?и у замку Виндзор названа ?е ?на?упечат?иви?ом Бондовом дево?ком до сада”.

На отвара?у Граничне железнице на дан када ?е постала британски монарх ко?и ?е на?дуже владао, 2015. године. У свом говору ?е из?авила да никада ни?е тежила да достигне та? рекорд.

Кра?ица ?е 3. марта 2013. прено?ила у Болници кра?а Едварда VII због предострожности након што ?е добила симптоме гастроентеритиса. Неде?у дана касни?е, потписала ?е нову Пове?у Комонвелта. Исте године, због сво?их година и потребе да ограничи путова?а, одлучила ?е да не присуству?е двогодиш?ем састанку шефова влада Комонвелта први пут у 40 година. ?у ?е на самиту у Шри Ланки представ?ао принц Чарлс. Дана 20. априла 2018. године, шефови влада Комонвелта об?авили су да ?е ?е на месту шефа Комонвелта наследити ?ен син Чарлс, што ?е кра?ица навела као сво?у ?искрену же?у”. Подвргнута ?е операци?и катаракте у ма?у 2018. године. У марту 2019. одустала ?е од вож?е ?авним путевима, углавном као последица саобра?а?не несре?е у ко?о? ?е учествовао ?ен супруг два месеца рани?е.

Дана 21. децембра 2007, Елизабета ?е надмашила сво?у чукунбабу, кра?ицу Виктори?у, и постала на?дуговечни?и британски монарх, а постала ?е на?дуже влада?у?и британски монарх и на?дуже влада?у?а кра?ица и жена на челу државе на свету 9. септембра 2015. године. Постала ?е на?стари?и живи монарх након смрти кра?а Абдулаха од Сауди?ске Араби?е 23. ?ануара 2015. године. Касни?е ?е постала актуелни монарх са на?дужим стажом и актуелни шеф државе са на?дужим стажом након смрти кра?а Раме IX од Та?ланда 13. октобра 2016, и на?стари?и актуелни шеф државе након оставке Роберта Мугабеа из Зимбабвеа 21. новембра 2017. године. Она ?е 6. фебруара 2017. постала први британски монарх ко?и ?е обележио Сафирни ?убиле? (65. годиш?ицу владавине), а 20. новембра те године била ?е први британски монарх ко?и ?е прославио 70. годиш?ицу брака. Филип се повукао са сво?их званичних дужности као кра?ичин супруг у августу исте године.

Пандеми?а и удовиштво

Дана 19. марта 2020. године, пошто ?е пандеми?а ковида 19 погодила У?еди?ено Кра?евство, Елизабета се преселила у замак Виндзор и тамо ?е одво?ена из предострожности. ?ени ?авни ангажмани су отказани, а замак Виндзор ?е следио строги санитарни протокол под надимком ?ХМС Бабл”.

Виртуелни састанак са Синди Киро током пандеми?е, октобар 2021.

Дана 5. априла, у телевизи?ском преносу ко?и ?е гледало око 24 милиона гледалаца у У?еди?еном Кра?евству, она ?е замолила ?уде да се ?утеше да ?е нам се, иако можда имамо ?ош да издржимо, вратити бо?и дани: поново ?емо бити са нашим при?ате?има; поново ?емо бити са сво?им породицама; поново ?емо се срести.” Дана 8. ма?а, на 75. годиш?ицу Дана победе у Другом светском рату, у телевизи?ском преносу у 21 сат – у тачно време када се ?ен отац ?ор? VI обратио наци?и истог дана 1945 — замолила ?е ?уде да ?никада не одуста?у, никада не оча?ава?у”. Године 2021, примила ?е прву и другу дозу вакцине против ковида 19 у ?ануару, односно априлу.

Принц Филип ?е умро 9. априла 2021, после 73 године брака, чиме ?е Елизабета постала први британски монарх ко?и ?е владао као удовица или удовац од кра?ице Виктори?е. Она ?е наводно била поред кревета свог мужа када ?е умро, и насамо ?е приметила да ?е ?егова смрт ?оставила огромну празнину”. Због ограниче?а ковида 19 у Енглеско? у то време, Елизабета ?е седела сама на Филипово? сахрани, што ?е изазвало симпати?е ?уди широм света. У свом божи?ном емитова?у те године, ко?е ?е на кра?у било ?ено послед?е, одала ?е лично почаст свом ?во?еном Филипу”, рекавши: ?Та несташна, упитна искра на кра?у ?е била тако светла као када сам га први пут угледала”.

Упркос пандеми?и, Елизабета ?е присуствовала државном отвара?у парламента у ма?у 2021, 47. самиту Г7 у ?уну, и угостила америчког председника ?оа Ба?дена у замку Виндзор. Ба?ден ?е био 14. председник САД са ко?им се кра?ица састала. Дана 25. децембра 2021. године, док ?е боравила у замку Виндзор, 19-годиш?и ?асвант Синг Ча?л провалио ?е у башту користе?и мердевине од ужета и носе?и самострел са ци?ем да уби?е Елизабету у знак освете за масакр у Амритсару. Пре него што ?е могао да у?е у било ко?у зграду, ухапшен ?е и задржан у складу са Законом о менталном здрав?у. Он се 2023. године из?аснио кривим за покуша? да се повреди или узбуни суверен.

Платинасти ?убиле? и после

Са кра?евском породицом на балкону Бакингемске палате током прославе Платинастог ?убиле?а, ?ун 2022.

Елизабетин Платинасти ?убиле? почео ?е 6. фебруара 2022. године, обележава?у?и 70 година од када ?е ступила на престо после очеве смрти. У сво?о? поруци поводом прославе, Елизабета ?е обновила сво?у посве?еност доживотно? ?авно? служби, ко?у ?е првобитно обе?ала 1947. године.

Касни?е тог месеца, Елизабета ?е оболела од ковида 19 за?едно са неколико чланова породице, али ?е показала само ?благе симптоме налик прехлади”, и опоравила се до кра?а месеца. Елизабета ?е била присутна на служби захвалности за принца Филипа у Вестминстерско? опати?и 29. марта, али ни?е могла да присуству?е годиш?о? служби Дана Комонвелта тог месеца или кра?евско? велико? служби у априлу, због ?епизодичних проблема са мобилнош?у”. Пропустила ?е државно отвара?е парламента у ма?у први пут у 59 година.

Током прославе Платинастог ?убиле?а, Елизабета ?е углавном била ограничена на по?ав?ива?а на балкону и пропустила ?е Националну службу захвалности. Дана 13. ?уна, постала ?е други на?дуже влада?у?и монарх у истори?и ме?у онима чи?и су тачни датуми владавине познати, са 70 година и 127 дана владавине — надмашивши та?ландског кра?а Раму IX. Она ?е 6. септембра именовала свог 15. британског преми?ера, Лиз Трас, у замку Балморал у Шкотско?. Ово ?е био ?едини пут да ни?е примила новог преми?ера у Бакингемско? палати током сво?е владавине. Ни?едан други британски монарх ни?е имао толико преми?ера. Кра?ичина послед?а ?авна порука упу?ена ?е 7. септембра ?еном народу у Канади, након напада ножем у Саскачевану.

Елизабета никада ни?е планирала да абдицира, иако ?е имала ма?е ?авних ангажмана како ?е старила, а принц Чарлс ?е преузимао све више ?ених дужности. Кра?ица ?е рекла канадско? генерално? гувернерки Адри?ен Кларксон на састанку 2002. године да никада не?е абдицирати, из?авивши: ?То ни?е наша традици?а. Мада, претпостав?ам да ако потпуно пошашавим, неко би морао нешто да уради”. У ?уну 2022. године, Елизабета ?е срела надбискупа кентервери?ског, ?астина Велби?а, ко?и ?у ?е: ?Сматрао неким ко нема страха од смрти, има наду у буду?ност, позна?е стену на ко?о? сто?и и ко?а ?о? да?е снагу”.

Смрт

Знак поштова?а остав?ен у успомену на кра?ицу

Бакингемска палата ?е 8. септембра 2022. године издала саопште?е: ?Након теме?не процене овог ?утра, кра?ичини лекари су забринути за здрав?е ?еног величанства и препоручили су ?о? да остане под медицинским надзором. Кра?ица се осе?а удобно и у Балморалу.” ?ена ужа породица ?е пожурила у Балморал. Умрла ?е мирно у 15:10 по британском времену у 96. години. ?ена смрт ?е об?ав?ена ?авности у 18:30, покренувши операци?у ?Лондонски мост” и, пошто ?е умрла у Шкотско?, операци?у ??еднорог”. Елизабета ?е била први монарх ко?и ?е умро у Шкотско? ?ош од ?е?мса V 1542. године. У ?ено? умрлици ?е узрок смрти забележен као ?старост”; ?а?лс Брандрет ?е тако?е известио да ?е Елизабета имала рак коштане сржи.

Дана 12. септембра, Елизабетин ковчег ?е однесен уз Ро?ал ма?л у процеси?и до катедрале Светог ?а?лса, где ?е на ?ега став?ена круна Шкотске. ?ен ковчег ?е остао у катедрали 24 сата, чуван од стране Кра?евске чете стрелаца, током ко?их ?е око 33.000 ?уди прошло поред ковчега. Дана 13. септембра, ?ен ковчег ?е пребачен у ваздухопловну станицу Нортолт у западном Лондону где га ?е дочекала Лиз Трас, пре него што ?е наставио путова?е до Бакингемске палате. Дана 14. септембра, ?ен ковчег ?е у во?но? поворци однесен у Вестминстер Хол, где ?е Елизабета лежала четири дана. Ковчег су чували припадници и Телохраните?а суверена и Дома?е дивизи?е. Проце?у?е се да ?е око 250.000 гра?ана прошло поред ковчега, као и политичари и друге ?авне личности. Дана 16. септембра, Елизабетина деца су одржала бде?е око ?еног ковчега, а следе?ег дана ?е исто учинило и ?ених осморо унучади.

Елизабетин ковчег током поворке у Лондону

Елизабетина државна сахрана одржана ?е у Вестминстерско? опати?и 19. септембра, што ?е био први пут да ?е сахрана неког монарха одржана у опати?и од ?ор?а II 1760. године. Више од милион ?уди ста?ало ?е у низу улицама централног Лондона, а дан ?е проглашен нерадним у неколико зема?а Комонвелта. У Виндзору ?е одржана послед?а поворка у ко?о? ?е учествовало 1.000 во?них лица, ко?о? ?е присуствовало 97.000 ?уди. Елизабетин пони и два корги?а ста?али су поред поворке. После службе у капели Светог ?ор?а у замку Виндзор, Елизабета ?е са сво?им супругом Филипом сахра?ена у Мемори?ално? капели кра?а ?ор?а VI касни?е истог дана, на приватно? церемони?и ко?о? су присуствовали ?ени на?ближи чланови породице.

Насле?е

Верова?а, активности и интересова?а

Елизабета мази пса током обиласка Новог Зеланда, 1974.

Елизабета ?е ретко давала интерв?уе, а мало се знало о ?еним политичким ставовима, ко?е ни?е експлицитно износила у ?авности. Неконвенционално ?е питати или откривати ставове монарха. Када ?у ?е новинар Times-а Пол Раутле? питао о штра?ку рудара 1984/85. током ?еног обиласка новинских канцелари?а, она ?е одговорила да се ?све ради о ?едном човеку” (поми?у?и Артура Скаргила), са ко?им се Раутле? ни?е слагао. Раутле? ?е био критикован у меди?има због постав?а?а овог пита?а и тврдио ?е да ни?е био упознат са протоколима. После референдума о независности Шкотске 2014, неко ?е чуо да ?е преми?ер Де?вид Камерон рекао да ?е Елизабета задово?на исходом. Она ?е вероватно издала ?авну шифровану из?аву о референдуму тако што ?е ?едно? жени изван Балморал Кирка рекла да се нада да ?е ?уди ?веома паж?иво” размислити о исходу. Касни?е се испоставило да ?е Камерон изричито захтевао да она изрази сво?у забринутост.

Елизабета ?е га?ила дубок осе?а? верске и гра?анске дужности и озби?но ?е схватила сво?у заклетву са круниса?а. Поред сво?е званичне верске улоге као врховног гувернера службене Цркве Енглеске, она ?е богослужила са том црквом и са националном Црквом Шкотске. Она ?е показала подршку ме?уверским односима и састала се са во?ама других цркава и религи?а, ук?учу?у?и петорицу папа: Пи?а XII, ?ована XXIII, ?ована Павла II, Бенедикта XVI и Фра?у. Лична напомена о ?ено? вери често се налазила у ?ено? годиш?о? божи?но? поруци ко?а се емитовала Комонвелту. Године 2000. рекла ?е:

За многе од нас, наша верова?а су од фундаменталног знача?а. За мене Христово уче?е и мо?а лична одговорност пред Богом представ?а?у оквир у ко?ем покушавам да водим сво? живот. И ?а сам, као и многи од вас, извлачила велику утеху у тешким временима из Христових речи и примера.

Елизабета ?е била покровите? више од 600 организаци?а и добротворних организаци?а. Фондаци?а Charities Aid Foundation проце?у?е да ?е Елизабета помогла да се прикупи преко 1,4 мили?арде фунти за покровите?ство током сво?е владавине. У сво?е слободно време, кра?ица се посебно занимала за ко?е и псе, посебно сво?е пемброк велшке корги?е. ?ена доживотна ?убав према корги?има почела ?е 1933. са Дуки?ем, првим од многих кра?евских корги?а. Она и ?ена породица, с времена на време, за?едно су спремали спремали оброке, а потом прали судове.

Приказ у меди?има и ?авно м?е?е

Током 1950-их, као млада жена на почетку сво?е владавине, Елизабета ?е била приказана као гламурозна ?кра?ица из ба?ке”. После ужаса Другог светског рата, било ?е то време наде, период напретка и достигну?а ко?и ?е на?ав?ивао ?ново елизабетанско доба”. Оптужба лорда Олтринчама из 1957. да су ?ени говори звучали као говори ?правоверне ученице” била ?е изузетно ретка критика. Кра?ем 1960-их, било ?е покуша?а да се прикаже модерни?а слика монархи?е у телевизи?ском документарцу Кра?евска породица и телевизи?ским преносом инвеституре Чарлса као принца од Велса. Елизабета ?е тако?е успоставила друге нове праксе; ?ена прва кра?евска шет?а, сусрет са обичним члановима ?авности, десила се током турне?е по Аустрали?и и Новом Зеланду 1970. године. ?ена гардероба развила ?е препознат?ив стил во?ен више практичнош?у него модом. У ?авности ?е носила углавном ?еднобо?не капуте и украсне шешире, што ?о? ?е омогу?авало да се лако препозна у гомили. До кра?а ?ене владавине, скоро ?една тре?ина Британаца ?е видела или срела Елизабету лично.

На Елизабетином Сребрном ?убиле?у 1977. године, публика ?е била истински одушев?ена; ме?утим, 1980-их, ?авна критика кра?евске породице ?е порасла, пошто су лични и пословни животи Елизабетине деце били под присмотром меди?а. ?ена популарност ?е пала на на?нижу тачку 1990-их. Под притиском ?авног м?е?а, почела ?е први пут да пла?а порез на доходак, а Бакингемска палата ?е отворена за ?авност. Иако се чинило да ?е подршка републиканизму у Британи?и била ве?а него у било ком тренутку то тада, ова идеологи?а ?е и да?е била становиште ма?ине, а сама Елизабета ?е имала висок ре?тинг одобрава?а. Критика ?е била усмерена на саму институци?у монархи?е и понаша?е шире Елизабетине породице, а не на ?ено сопствено понаша?е и поступке. Незадово?ство монархи?ом достигло ?е врхунац након смрти Да?ане, принцезе од Велса, иако ?е Елизабетина лична популарност — као и општа подршка монархи?и — поново порасла након ?еног телевизи?ског преноса пет дана након Да?анине смрти.

Кра?ица у Бризбе?ну, 1982.

У новембру 1999, одржан ?е референдум у Аустрали?и на коме су се гласачи из?аснили за очува?е монархи?е. Многи републиканци су Елизабетино? лично? популарности приписали опстанак монархи?е у Аустрали?и. Године 2010, преми?ерка ?ули?а Гилард ?е приметила да посто?и ?дубока наклоност” према Елизабети у Аустрали?и и да би ?ош ?едан референдум о монархи?и требало да сачека после ?ене владавине. Гилардин наследник, Малком Тернбул, ко?и ?е водио републиканску кампа?у 1999. године, тако?е ?е веровао да Аустрали?анци не?е гласати за републику за ?еног живота. ?Она ?е изванредан шеф државе”, рекао ?е Тернбул 2021. године, ?и искрено мислим да у Аустрали?и има више Елизабетанаца него монархиста”. Слично томе, на референдумима у Тувалуу 2008. и Сент Винсенту и Гренадинима 2009. бирачи су одбили предлоге за успостав?а?е републике.

Анкете у Британи?и 2006. и 2007. откриле су снажну подршку монархи?и, а 2012. године, у години Елизабетиног Ди?амантског ?убиле?а, ?ен ре?тинг ?е достигао 90 процената. ?ена породица ?е поново била под лупом у послед?их неколико година ?еног живота због повезаности ?еног сина Ендруа са осу?еним сексуалним преступницима ?ефри?ем Епстином и Гиле?н Максвел, ?егове тужбе са Вир?ини?ом ?уфре усред оптужби за сексуалну непогодност, као и повлаче?а ?еног унука Хари?а и ?егове супруге Меган из кра?евске породице и пресе?е?а у С?еди?ене Државе. Анкете у Велико? Британи?и током Платинастог ?убиле?а, ме?утим, показале су подршку одржа?у монархи?е и Елизабетина лична популарност ?е остала ?ака. До 2021. године остала ?е тре?а жена на свету са на?ве?им див?е?ем према годиш?о? анкети Галупа, а ?ена 52 по?ав?ива?а на листи значе да ?е била ме?у првих десет више од било ко?е друге жене у истори?и спрово?е?а ове анкете.

Елизабету су у разним меди?има портретисали многи познати уметници, ук?учу?у?и сликаре П?етра Анигони?а, Питера Бле?ка, Чинвеа Чуквуого-Ро?а, Теренса Кунеа, Луси?ана Фро?да, Ролфа Хариса, Де?ми?ена Херста, ?ули?ет Панет и Та?-Шана Ширенберга. Ме?у познатим Елизабетиним фотографима били су Сесил Битон, ?усуф Карш, Анвар Хусеин, Ени Либовиц, Лорд Личфилд, Тери О’Нил, ?он Свонел и Дороти Ва?лдинг. Прву званичну портретну фотографи?у Елизабете направио ?е Маркус Адамс 1926. године.

Титуле, почасти и обележ?а

Кра?евски монограм Елизабете II са круном Светог Едварда

Лична застава Елизабете II

Титуле и почасти

Елизабета ?е имала многе титуле и почасне во?не положа?е широм Комонвелта, била ?е суверена многих ордена у сво?им зем?ама и доби?ала ?е почасти и награде из целог света. У сваком од сво?их зема?а, имала ?е посебну титулу ко?а ?е следила сличну формулу: кра?ица Свете Луци?е и ?ених других крунских зема?а и територи?а у Свето? Луци, кра?ица Аустрали?е и ?ених других крунских зема?а и територи?а у Аустрали?и, итд. Елизабета ?е тако?е била проглашена браните?ком вере.

Грбови

Од 21. априла 1944. до ?еног ступа?а на власт, Елизабетин грб се састо?ао од штита са кра?евским грбом У?еди?еног Кра?евства са разликом од три мала сребрна по?а, од ко?их ?е средиш?е носило т?удорску ружу, а прво и тре?е крст Светог ?ор?а. По ступа?у на власт, наследила ?е разне грбове ко?е ?е ?ен отац држао као суверен, са изме?еном представом круне. Елизабета ?е тако?е поседовала кра?евске стандарде и личне заставе за употребу у У?еди?еном Кра?евству, Канади, Аустрали?и, Новом Зеланду, ?ама?ци и другде.

• 
  Грб во?вотки?е од Единбурга (1947–1952)
• 
  Кра?евски грб У?еди?еног Кра?евства
• 
  Кра?евски грб У?еди?еног Кра?евства у Шкотско?
• 
  Кра?евски грб Канаде

Породично стабло

Преци Елизабете II

16. Алберт фон Саксен-Кобург и Гота 8. Едвард VII 17. Виктори?а Хановерска 4. ?ор? V 18. Кристи?ан IX 9. Александра од Данске 19. Лу?за од Хесен-Касела 2. ?ор? VI 20. Александар од Виртемберга 10. Френсис од Тека 21. Клодин Реди фон Кис-Реде 5. Мари?а од Тека 22. Адолф, во?вода од Кембри?а 11. Мари?а Адела?да од Кембри?а 23. Аугуста од Хесен-Касела 1. Елизабета II 24. Томас Ла?он Боуз 12. Клод Боуз-Ла?он, 13. гроф од Стратмора и Кингхорна 25. Шарлот Гримстед 6. Клод Боуз Ла?он, 14. гроф од Стратмора и Кингхорна 26. Освалд Смит 13. Франсес Дора Смит 27. Хенри?ента Милдред Хо?сон 3. Елизабет Боуз Ла?он 28. Чарлс Кевендиш-Бентинк 14. Чарлс Кевендиш-Бентинк 29. Ана Велесли 7. Сесили?а Кевендиш-Бентинк 30. Едвард Бернаби 15. Луиза Кевендиш-Бентинк 31. Ана Каролина Солсбери

Породица

Супружник

Име	Слика	Датум ро?е?а	Датум смрти
Принц Филип, во?вода од Единбурга		10. ?ун 1921.	9. април 2021.

Деца

Име	Слика	Датум ро?е?а	Супружник
Чарлс III		14. новембар 1948.	Да?ана, принцеза од Велса; Кра?ица Камила
Принцеза Ана		15. август 1950.	Марк Филипс; Тимоти Лоренс
Принц Ендру		19. фебруар 1960.	Сара, во?вотки?а од ?орка
Принц Едвард		10. март 1964.	Софи?а, во?вотки?а од Единбурга

Види ?ош

• Споменица круниса?а кра?ице Елизабете друге

Литература

• Bedell Smith, Sally (2017), Elizabeth the Queen: The Woman Behind the Throne, Penguin Books, ISBN 978-1-4059-3216-5 
• Bond, Jennie (2006), Elizabeth: Eighty Glorious Years, Carlton Publishing Group, ISBN 1-8444-2260-7 
• Bousfield, Arthur; Toffoli, Gary (2002), Fifty Years the Queen, Dundurn Press, ISBN 978-1-5500-2360-2 
• Bradford, Sarah (2002), Elizabeth: A Biography of Her Majesty the Queen (2nd изд.), Penguin, ISBN 978-0-1419-3333-7 
• Bradford, Sarah (2012), Queen Elizabeth II: Her Life in Our Times, Penguin, ISBN 978-0-6709-1911-6 
• Brandreth, Gyles (2004), Philip and Elizabeth: Portrait of a Marriage, Century, ISBN 0-7126-6103-4 
• Briggs, Asa (1995), The History of Broadcasting in the United Kingdom, 4, Oxford University Press, ISBN 0-1921-2967-8 
• Bush, Karen (2007), Everything Dogs Expect You to Know, London: New Holland, ISBN 978-1-8453-7954-4 
• Campbell, John (2003), Margaret Thatcher: The Iron Lady, Jonathan Cape, ISBN 0-2240-6156-9 
• Crawford, Marion (1950), The Little Princesses, Cassell & Co. 
• Elliot, Caroline, ур. (1991), The BBC Book of Royal Memories: 1947–1990, BBC Books, ISBN 978-0-5633-6008-7 
• Hardman, Robert (2011), Our Queen, Hutchinson, ISBN 978-0-0919-3689-1 
• Hardman, Robert (2019), Queen of the World, Penguin Random House, ISBN 978-1-7808-9818-6 
• Heald, Tim (2007), Princess Margaret: A Life Unravelled, Weidenfeld & Nicolson, ISBN 978-0-2978-4820-2 
• Hoey, Brian (2002), Her Majesty: Fifty Regal Years, HarperCollins, ISBN 0-0065-3136-9 
• Hoey, Brian (2022), Her Majesty Queen Elizabeth II: Platinum Jubilee Celebration: 70 Years: 1952–2022, Rizzoli, ISBN 978-1-8416-5939-8 
• Knappett, Gill (2016), The Queen at 90: A Royal Birthday Souvenir, Pitkin, ISBN 978-0-7509-7031-0 
• Lacey, Robert (2002), Royal: Her Majesty Queen Elizabeth II, Little, Brown, ISBN 0-3168-5940-0 
• Louda, Ji?í; Maclagan, Michael (1999) [1981], Lines of Succession: Heraldry of the Royal Families of Europe (2nd изд.), London: Little, Brown, ISBN 978-0-3168-4820-6 
• Macmillan, Harold (1972), Pointing the Way 1959–1961, Macmillan, ISBN 0-3331-2411-1 
• Marr, Andrew (2011), The Diamond Queen: Elizabeth II and Her People, Macmillan, ISBN 978-0-2307-4852-1 
• Mitchell, James (2003), ?Scotland: Cultural Base and Economic Catalysts”, Ур.: Hollowell, Jonathan, Britain Since 1945, Wiley-Blackwell, стр. 109—125, ISBN 978-0-6312-0967-6, doi:10.1002/9780470758328.ch5 
• Montgomery-Massingberd, Hugh, ур. (1973), ?The Royal Lineage”, Burke's Guide to the Royal Family, London: Burke's Peerage, ISBN 0-2206-6222-3 
• Neil, Andrew (1996), Full Disclosure, Macmillan, ISBN 0-3336-4682-7 
• Nicolson, Harold (1952), King George the Fifth: His Life and Reign, Constable & Co. 
• Petropoulos, Jonathan (2006), Royals and the Reich: The Princes von Hessen in Nazi Germany, Oxford University Press, ISBN 0-1951-6133-5 
• Pimlott, Ben (2001), The Queen: Elizabeth II and the Monarchy, HarperCollins, ISBN 0-0025-5494-1 
• Roberts, Andrew (2000), Fraser, Antonia, ур., The House of Windsor, Cassell & Co., ISBN 0-3043-5406-6 
• Routledge, Paul (1994), Scargill: The Unauthorized Biography, London: Harper Collins, ISBN 0-0063-8077-8 
• Shawcross, William (2002), Queen and Country, McClelland & Stewart, ISBN 0-7710-8056-5 
• Tomaszewski, Fiona K. (2002), A Great Russia: Russia and the Triple Entente, 1905–1914, Greenwood Publishing Group, ISBN 978-0-2759-7366-7, Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г., Приступ?ено 5. 10. 2022 CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Warwick, Christopher (2002), Princess Margaret: A Life of Contrasts, London: Carlton Publishing Group, ISBN 978-0-2330-5106-2 
• Williamson, David (1987), Debrett's Kings and Queens of Britain, Webb & Bower, ISBN 0--86350-101-X 
• Wyatt, Woodrow (1999), Curtis, Sarah, ур., The Journals of Woodrow Wyatt, II, Macmillan, ISBN 0-3337-7405-1 

Спо?аш?е везе

• Званична биографи?а
• The Queen at the Royal Family website
• Елизабета II на веб-са?ту Енциклопеди?а Британика (?език: енглески)
• Queen Elizabeth II's profile Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (12. ?ун 2018) on BBC
• Снимак круниса?а из 1953. године
• 70 година кра?ице Елизабете: Када ?е млада принцеза 'Лилибет' схватила да ?е ?едног дана бити кра?ица (Б92, 6. фебруар 2022)
• ?ено кра?евско величанство кра?ица Елизабета Друга (Б92, 8. септембар 2022)
• ЧУДЕСАН ЖИВОТ ЕЛИЗАБЕТЕ ДРУГЕ: Владарка ко?а ?е посетила на?више зема?а на свету (?Вечер?е новости”, 8. септембар 2021)
• Елизабета Друга и 13 америчких председника (?Политика”, 14. септембар 2022)