撩个男神回 《三生三世十里桃花》手游灵偶养成

Лав Троцки
Лав Троцки 1929.
Пуно име	Лав Давидович Броншта?н
Датум ро?е?а	(2025-08-05)7. новембар 1879.
Место ро?е?а	код Кропивницког, Руска Импери?а
Датум смрти	21. август 1940.(2025-08-05)?(60 год.)
Место смрти	Ко?оакан, Мексико, Мексико
Супружник	Александра Соколосвска, Натали?а Седова
Деца	Зинаида, Нина, ?ова, Серге?
Потпис

百度 同时，杭州进一步放宽准入标准，将符合条件的农民工纳入住房保障范围。

Лав Давидович Троцки, право име Лав Давидович Бронште?н (рус. Лев Дави?дович Тро?цкий, Лев (Ле?йба) Дави?дович Бронште?йн; Кропивницки, 7. новембар 1879 — Мексико, 21. август 1940) био ?е руски револуционар ?евре?ског порекла и политичар ко?и ?е имао истакнуту улогу у Октобарско? револуци?и и Црвеном терору ко?и ?е одмах након револуци?е уследио.

Био ?е ?едан од главних организатора Црвене арми?е и истакнути члан Политбироа и ЦК. Развио ?е концепт ?перманентне револуци?е“. У прво? сов?етско? влади ?е министар спо?них послова, а 1918—1924. ?е министар во?ске и поморства. Представ?ао ?е Бо?шевике 1918. у преговорима о миру у Брест-Литовску изме?у Руси?е и Централних сила. Од 1923. ?е во?а парти?ске леве опозици?е. 1927. ?е разрешен свих дужности, а 1929 протеран из СССР.

До 1905.

Био ?е пето од осморо деце колико су укупно имали ?егови родите?и, ?евре?ски се?аци, отац Давид Л. Броншта?н и ма?ка Ана Броншта?н. Врло рано, са свега девет година отац га ша?е у Одесу на школова?е. Од 1896. ук?учу?е се у револуционарне активности, где спозна?е и Марксизам коме се у почетку противио. У ?ануару 1898. бива ухапшен са групом од 200 чланова синдиката где две године проводи у затворима изме?у осталог у Никола?еву, Херсону, Одеси и Москви. У затвору у Москви долази у контакт са другим револуционарима где први пут чу?е и за Владимира Ле?ина. После два месеца затвора поста?е члан Руске соци?ал-демократске радничке парти?е, ко?а ?е била претходница Комунистичке парти?а Сов?етског Савеза. У затвору упозна?е Александру Соколсовску ко?у ?е и оженио у лето 1900. Исте године бива осу?ен на казну од 4 године у егзилу у Сибиру где са ?им одлази и ?егова супруга са ко?ом ?е за време тих дана у егзилу добити и две ?ерке Зинаиду и Нину. Лав убрзо почи?е да пише за "Искру", лист руских емиграната ко?им ?е руководио Владимир Ле?ин. У лето 1902. на инсистира?е ?егове супруге ?е побегао из Сибира тако што се сакрио у колима ко?а су превозила сено. Од тог тренутка почи?е да користи име Троцки, име ко?е ?е користити до кра?а свог живота. Према сопственим речима име ?е поза?мио од затворског чувара из Одесе. Недуго после бекства, Троцки одлази у Лондон где се придружу?е Ле?ину, Плеханову, Мартову и осталим уредницима "Искре". Под псеудонимом "Перо" убрзо поста?е ?едан од воде?их аутора овог листа. Кра?ем 1902. године упозна?е Натали?у Седову, ко?а убрзо поста?е ?егов животни друг. Са Натали?ом ?е касни?е добити и дво?е деце, ?ову и Серге?а. Августа 1903. у Лондону одржан ?е други конгрес Парти?е ко?ем су присуствовали уредници "Искре", где долази до раскола и поделе на две фракци?е. Са ?едне стране били су Ле?ин са сво?им присталицама ко?и су себе називали Бо?шевицима и Мартова са сво?им присталицама ко?и су себе називали Ме?шевицима. У почетку се ве?ина чланова "Искре" приклонила Ме?шевицима, ме?у ?има и Троцки. У наредним годинама долази до многих промена чланова ме?у фракци?ама, изме?у осталог и Троцки напушта Ме?шевике 1904. Све до револуци?е ?е описивао себе као "Нестраначког Соци?алдемократу", где ?е и ве?и део времена провео у покуша?у да измири различите групе унутар странке, што ?е довело до многих сукоба са Ле?ином и другим истакнутим члановима парти?е. Троцки ?е за то време разви?ао сопствену теори?у о "Перманентно? револуци?и".

Од 1905. до 1914.

Након Петроградских нереда, у фебруару 1905. Троцки се преко Ки?ева вра?а у Руси?у и одлази у Санкт Петербург, ме?утим ве? у ма?у исте године бива откривен од стране та?не полици?е тако да бежи у Финску где да?е ради на сво?о? теори?и о "Перманентно? револуци?и". У септембру се нереди шире да?е и стиже подршка московских радника, што Троцки користи како би се вратио у Санкт Петербург, где истог дана држи говор пред Радничким саветом на Технолошком универзитету. Троцки преузима уре?ива?е новине "Руски лист", а са Мартовим оснива и новину "Почетак". Придружу?е се Сов?ету у ком бива изабран за потпредседника. У децембру "Сов?ет" изда?е проглас против царистичке владе и ?ених спо??их дугова. Следе?ег дана владине трупе упада?у у зграду у ко?о? су држали састанак "Сов?ети". Троцки бива ухапшен за?едно са осталим "Сов?етима" на основу оптужбе да су помагали оружани устанак. На су?е?у 4. октобра 1906. ?е одржао ?едан од сво?их на?бо?их говора, чиме ?е само потврдио репутаци?у с?а?ног говорника. Поново ?е осу?ен на егзил у Сибиру. Док су се кретали ка Обдорску у Сибиру, Троцки ?е успео да побегне и да се поново домогне Лондона где присуству?е петом парти?ском конгресу. У октобру одлази за Беч где помаже у раду аустри?ске Соци?алдемократске парти?е. У Бечу поста?е близак са Адолфом ?офеом ко?и га уводи у свет психоанализе. У октобру 1908. почи?е да изда?е лист Правду ко?и се ширио илегално по Руси?и и чи?и ?е био главни уредник све до 1912. када ?е почео да се изда?е лист са истим називом у Санкт Петербургу. Та? период ?е обележити низ тензи?а у парти?и, што доводи до многих несугласица изме?у Троцког, Ме?шевика и Бо?шевика. У ?ануару 1912, ве?ина бо?шевичке фракци?е, ко?у ?е предводио Ле?ин и неколико ме?шевика, на конференци?и у Прагу протеру?у сво?е противнике из парти?е. Као одговор, Троцки ?е организовао "У?еди?е?е", конференци?у соци?алдемократских фракци?а у Бечу у августу 1912. (ткзв. "августовски блок") и покушао да поново у?едини странку, ме?утим покуша? ?е генерално био неуспешан. У Бечу Троцки настав?а да об?ав?у?е текстове у радикалним руским и укра?инским новинама, користе?и често и псеудоним "Антид Ото" (на итали?анском ?езику значи "противотров"). Као ратни дописник бива послат у Кра?евину Срби?у где ?е извештавао о Балканским ратовима. По изби?а?у "Великог рата" морао ?е да напусти Беч и побегне у неутралну Шва?царску како би избегао хапше?е као руског емигранта у Аустро-Угарско? ко?а се борила против Руске царевине.

У Срби?и почетком Првог балканског рата

Лав Троцки ?е на почетку Првог балканског рата 1912 преко Бито?a стигао у Београд као тридесетрогодиш?и извештач о збива?има у Балканским ратовима, као дописник московске Правде. У то време ?ош ни?е био бо?шевик. Троцки ?е становао у хотелу Москва, у коме су га либерални српски писци и новинар Моша Пи?аде учили српски ?език. Први рапорт из Београда ?е об?авио после доласка 4. октобра 1912. године из Бито?а.Троцки ?е приликом боравка у српско? престоници имао честе сусрете са Драгишом Лапчеви?ем. Лав Троцки, ко?и се нашао на лицу места као ратни дописник руске либералне штампе, оштро ?е коментарисао оно што ?е видео у сво?им репортажама. Кра?евина Срби?а ни?е била задово?на како Троцки пише за руску штампу, па му ?е ускратила гостопримство, због чега ?е Лав Давидович Броншта?н 1913.године напустио Београд.

Сукоб са Ста?ином

Био ?е у сукобу са Ста?ином и након Ле?инове смрти протеран ?е из Сов?етског Савеза. У емиграци?и настав?а борбу против Ста?ина и та борба полако прераста у борбу против комунизма. Замерао ?е Ста?ину изме?у осталог и ?егову теори?у о соци?ализму у ?едно? зем?и.

Под сов?етским притиском био ?е приморан да се често сели по Европи, док на кра?у ни?е добио азил у Мексику 1936, где га ?е, невино оптуженог у чисткама као главног завереника против Ста?ина, године 1940. убио шпански комуниста, агент НКВД-а, Рамон Меркадер, тако што га ?е 20. августа 1940. ранио ши?ком за лед.

Присталице Троцког су основале Четврту интернационалу.

У оквиру ку?е Троцког у Мексику (Ко?оакан), налазе се ?егов гроб и музе? ко?и води ?егов унук Естебан Волков.

Троцки никада ни?е формално рехабилитован за време Сов?етске владе, ве? ?е до тога дошло тек 16. ?уна 2001. године на основу одлуке канцелари?е Генералног тужиоца.

К?ижевна дела

Аутор ?е више к?ижевних дела ме?у ко?има су:

• Издана револуци?а
• Тероризам и комунизам
• Мо? живот
• Перманентна револуци?а
• К?ижевност и револуци?а
• Из револуци?е

Литература

• Blackledge, Paul (2006). ?Leon Trotsky's Contribution to the Marxist Theory of History”. Studies in East European Thought. 58 (1): 1—31. S2CID 85504744. doi:10.1007/s11212-005-3677-z. 
• Cliff, Tony (1989). Trotsky. 4 Vols. London: Bookmarks. 
• Cox, Michael (1992). ?Trotsky and His Interpreters; or, Will the Real Leon Trotsky Please Stand up?”. Russian Review. 51 (1): 84—102. JSTOR 131248. doi:10.2307/131248. 
• Deutscher, Isaac (1954). Trotsky: The Prophet Armed.  online free to borrow
• Isaac Deutscher:
  • (1959) Trotsky: The Prophet Unarmed
  • (1963) Trotsky: The Prophet Outcast
• Deutscher, Isaac (1966). Ironies of History. .
• Daniels, Robert V. (1991). Trotsky, Stalin & Socialism. Westview Press. ISBN 0-8133-1223-X. 
• Dunn, Bill & Radice, Hugo eds. Permanent Revolution – Results and Prospects 100 Years On London: Pluto Press
• Gilbert, Helen (2003). Leon Trotsky: His Life and Ideas. Red Letter Press. ISBN 0-932323-17-0. . [1]
• Hallas, Duncan (1979), Trotsky's Marxism, London: Pluto Press 
• Hansen, Joseph,, ур. (1969). Leon Trotsky: the Man and His Work. Reminiscences and Appraisals. New York: Merit Publishers. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• Heijenoort, Jean van (2013). With Trotsky in Exile: From Prinkipo to Coyoacan. Harvard University Press. ISBN 9780674436688. . - Total pages: 200
• Levine, Isaac Don (1960). The Mind of an Assassin. New York: New American Library /Signet Book. .
• Molyneux, John (1981), Leon Trotsky's Theory of Revolution, Brighton: Harvester Press 
• Patenaude, Bertrand M. (2009). Trotsky: Downfall of a Revolutionary. New York: HarperCollins. ; scholarly study of 1937–40 period online free to borrow
• Paul Le Blanc (2015). Leon Trotsky. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-430-4. 
• Pipes, Richard, ур. (1996). The Unknown Lenin. Yale University Press. ISBN 0-300-06919-7. 
• Renton, David (2004). Trotsky. ISBN 1904341624. 
• Rogovin, Vadim Z. (1998). 1937 Stalin's Year of Terror. Oak Park, MI: Mehring Books, Inc. ISBN 0-929087-77-1. 
• Rubenstein, Joshua. (2013), Leon Trotsky: A Revolutionary's Life  (2013) [2]
• Service, Robert (2009). Trotsky. Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01697-2.  .
• Service, Robert (2009). Trotsky: A Biography. . Macmillan Publishers.
• Swain, Geoffrey (22. 5. 2014). Trotsky. Routledge. ISBN 9781317868767. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Swain, Geoffrey (2014). Trotsky and the Russian Revolution. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-73667-1. 
• Thatcher, Ian D. (2003). Trotsky. Routledge. ISBN 0-415-23251-1. 
• Volkogonov, Dimitri (1996). Trotsky, the Eternal Revolutionary. . Free Press.
• Wade, Rex A. (Editor) (2004). Revolutionary Russia: New Approaches. Psychology Press. ISBN 9780415307482. CS1 одржава?е: Текст вишка: списак аутора (веза). - Total pages: 275
• Wistrich, Robert S. (1982). Trotsky: Fate of a Revolutionary. New York: Stein & Day. ISBN 978-0-8128-2774-3. 
• Wolfe, Bertram D. (1948). Three Who Made a Revolution: A Biographical History of Lenin, Trotsky, and Stalin. . (1948) online free to borrow, ends in 1914.
• The Modern Encyclopedia of Russian and Soviet History, Volume 39, Academic International Press
• Brouè, Pierre (1988). Fayard, ур. Trotsky. Paris. 
• Maitan, Livio (1985). Destino di Trotsky. . Milano, ed. Rizzoli.
• Mandel, Ernest (1980). La pensée politique de Leon Trotsky. 
• Trotsky, Leon. The Basic Writings of Trotsky. . ed Irving Howe (1976) online free to borrow; primary source

Спо?аш?е везе

• Лав Троцки интернет архива
• Троцки интернет архива на Marxists.org (под GNU лиценцом за слободну документаци?у)
• Лав Троцки на веб-са?ту Енциклопеди?а Британика (?език: енглески)
• Trotsky speaks about the Moscow Trials на веб-са?ту YouTube
• Trotsky in Havana by Dimitri Prieto from Havana Times
• 65 years since Trotsky's Death an essay by Rob Sewell
• FBI records relating to Trotsky's murder
• 'Ice-pick that killed Trotsky' found in Mexico which is stained with his blood
• Dossier on Trotsky, International Viewpoint
• January 2006 images of Trotsky House, Mexico City
• Lenin and Trotsky— What they Really Stood For by Alan Woods and Ted Grant
• The Contradiction of Trotsky by Claude Lefort
• [3] Uncommon Knowledge Interview with Christopher Hitchens and Robert Service on Leon Trotsky
• Leon Trotsky: Jews on the Left, Video Lecture by Dr. Henry Abramson
• Lev Davidovi? Trockij / International Left Opposition Archives at the International Institute of Social History
• Новински исечци на тему Лав Троцки у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економи?е (ZBW)
• [4] An historical presentation of the party state that replaced the soviets.

Радови

• Leon Trotsky на са?ту Про?екат Гутенберг (?език: енглески)
• Дела Leon Trotsky на са?ту Фе?дид пе?? Канада

• Лав Троцки на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
• Лав Троцки на са?ту LibriVox (?език: енглески)