绯色是什么颜色

Марко Клауди?е Тацит
Цар Тацит
Лични подаци
Датум ро?е?а	200.
Место ро?е?а	Интерамна, данаш?и Терни, Римско царство
Датум смрти	?ун 276.
Место смрти	Кападоки?а, Римско царство
Династи?а	Илирски цареви
Римски цар
Период	25. септембар 275 - ?ун 276.
Претходник	Аурели?ан
Наследник	Флори?ан

百度 这些超级武器包括萨尔马特洲际弹道导弹、核动力远程巡航导弹、核动力无人潜水器、高超音速航空武器、高超音速滑翔导弹以及新型军用激光武器。

Марко Клауди?е Тацит (ро?ен око 200. године - умро 276. године) римски цар од 25. септембра, 275. године до априла 276. био ?е пореклом из ?едног града из Умбри?е, покра?не у Итали?и.

Током свог дугачког живота, обав?ао ?е више дужности. Био ?е изме?у осталог, конзул 273. године. Био ?е веома уважаван човек и припадник сенаторског сталежа.

Шест месеци након убиства Аурели?ана, Сенат ?е изабрао Тацита да га наследи, што ?е во?ска радо прихватила. Током кратке владавине, Тацит ?е започео неке реформе, покушава?у?и да поврати власт сената. ?егова власт, после низа во?ничких царева, пружала ?е наду да ?е се у Риму успоставити ?една права династи?а; тако ?е Тацит свог брата Флори?ана поставио за преторског префекта.

Одмах након ступа?а на престо, Тацит ?е кренуо на ра?нску границу да би зауставио продор Германа. Истовремено, Готи су на северним обалама Црног мора, продрли преко Кавказа у Малу Ази?у. Тацит ?е послао свог брата Флори?ана против Германа, а сам се окренуо против Гота. Обо?ица су била успешна у рату.

Изненада, после победе над Готима, Тацит ?е умро. Сачуване су два описа ?егове смрти: по ?едно? Тацит ?е био уби?ен, а по друго?, страдао ?е од болести. Наследио га ?е ?егов брат Флори?ан.

Тацит ?е био човек огромног богатства. Сву сво?у имовину ?е оставио држави. Био ?е прилично образован и поносно ?е тврдио да вуче порекло од великог историчара Тацита. Цар ?е наредио да се дело ?еговог претка препису?е и да буде доступно у ?авним библиотекама.

Биографи?а

Тацитова младост ?е углавном непозната. Савремена историографи?а одбацу?е ?егово наводно порекло од историчара Публи?а Корнели?а Тацита као измиш?отину. Вероватни?е ?е да ?е произашао из илирске во?ске, што га ?е учинило представником во?ске у царско? политици.

Током свог дугог живота обав?ао ?е разне цивилне функци?е, ук?учу?у?и и конзулат два пута, ?едном под Валери?аном и поново 273. године, стекавши опште поштова?е.

Након Аурели?анове смрти, во?ска стационирана Траки?и испу?ена грижом савести због фаталне грешке и же?на да покаже сво?е пока?а?е, уместо да великом журбом прогласи новог цара, послала ?е понизно писмо Сенату. Тражила ?е да он постави на упраж?ени престо ?едног свог представника и обавезала се да ?е потврдити ?егов избор. Сенат ?е првобитно примио ово неочекивано саопште?е са помешаним емоци?ама, изнена?е?ем и сум?ом. Бо?е?и се да искористи оно што би се могло испоставити само привременим изливом емоци?а, учтиво ?е одбио да пристане на предлог во?ске. Истовремено, изражава?у?и пуно повере?е у обазривост во?ника, Сенат ?е одлуку о томе ко ?е бити изабран за цара пренео ?их. Во?ници су, ме?утим, поново нава?ивали на оце да се повину?у ?иховим же?ама. Мада су поново наишли на исти одговор, и да?е су истра?авали у свом првобитном захтеву. Ова извранредна расправа потра?ала ?е више од шест месеци, ?невероватан период“, како цени Гибон, мирног безвлаш?а, током ко?ег Римски свет био без суверена и био поште?ен узурпатора и побуна!

Такво ста?е ствари, ме?утим, ни?е могло да тра?е дуго. Варвари су се, у ме?увремену, искориш?ава?у?и ме?увлаш?е, покренули. Германи, т?. Лигури, Бургунди и Вандали провалили су у Гали?у, Готи су угрожавали Илирик, а очекивало се да ни Перси?анци, против ко?их ?е Аурели?ан об?авио рат, не?е остати дуго мирни. Ове дога?а?е ?е пред Сенат 25. септембра 275 изнео конзул Вели?е Корнифици?е Горди?ан, подстичу?и сабране оце да без да?ег одлага?а приступе избору цара:

Изне?емо пред вас, сабрани оци, оно што смо у више наврата изнели. Треба да се изабере цар, пошто во?ска без владара не може да се одржи дуже како ва?а, а и зато што то нужда налаже. Наиме, говори се да су Германи провалили границу с оне стране Ра?не, да су заузели тврде, познате, богате и мо?не градове. Иако тренутно не стижу никакве вести о перси?ским крета?има, пазите на то да су Сирци толико лакомислени да им ?е више по во?и да жене управ?а?у ?има него подносе нашу свесрдну власт. Шта ре?и за Африку, шта за Илирик, шта за Египат и во?ске свих тих кра?ева? Докле оне могу остати без владара, мислимо ми. Стога, ха?де, сабрани оци, имену?те владара! Или ?е во?ска прихватити оног кога ви будете изабрали, или ?е, ако га буде одбила, изабрати неког другог.

—?Vopisc. Tacit. 3.

Пошто ?е конзул завршио сво? говор, устао ?е да први изнесе сво?е миш?е?е. Али пре него што ?е изустио реч, сви су ?едногласно из?авили да не може да се на?е нико толико вредан престола као Марко Клауди?е Тацит. Он ?е био времешни конзул, родом из Интерамне (данас Терни). Тврдио ?е да води порекло од великог историчара чи?е име ?е носио. Био ?е чувен по сво?о? ?убави према к?ижевности, по свом огромном богатству, по сво?о? неока?аности и исправном карактеру. Налазио се први на списку. Стварна или притворна озби?ност ко?ом ?е одбио пону?ену част због сво?их поодмаклих година и слабости наишла ?е на понов?ене акламаци?е ?егове бра?е. Обасипали су га аргументима и преседанима све док на?зад, уступа?у?и пред ?иховом ревнош?у, ни?е пристао да пре?е на Марсово по?е. Тамо га ?е поздравио народ. Напушта?у?и град, отишао ?е велико? во?сци и да?е уконачено? у Траки?и — пред присуством во?ника обе?ао ?е заостатке од плате и уобича?ене поклоне — од ко?е ?е благонаклоно прихва?ен.

Према Historia Augusta, Тацит ?е, након што се уверио у искреност поштова?а Сената према ?ему, прихватио ?ихову номинаци?у 25. септембра 275. и избор ?е срдачно потврдила во?ска. Ако ?е то тачно, Тацит ?е био послед?и цар кога ?е изабрао Сенат. Ме?утим, могу?е ?е да ?е ве?и део овог наратива измиш?ен, ?ер Зосимус и Зонарас извештава?у да ?е Тацита заправо прогласила во?ска без икакве интервенци?е Сената. ?егово проглаше?е за цара требало ?е да се деси кра?ем новембра или почетком децембра.

У стари?о? историографи?и било ?е општеприхва?ено да ?е Аурели?анова жена Улпи?а Северина сама владала пре избора Тацита, што би могло да укаже на интеррегнум ко?и ?е тра?ао чак шест месеци. Савремена библиографи?а сматра да изме?у Аурели?анове смрти и круниса?а новог цара можда ни?е посто?ао никакав интеррегнум. Тацит ?е пре свог избора живео у Кампани?и и нево?но се вратио у скупштину Сената у Риму, где ?е изабран. Одмах ?е затражио од сенатора да Аурели?ана прогласе богом, пре него што ухапсе и погубе Аурели?анове убице.

Доласком на власт на?пре ?е гледао да потражи и погуби све оне умешане у убиство свог претходника, кога ?е он високо ценио, и наредио да се у знак се?а?а на истог подигну статуе од злата и сребра на на?прометни?им друмовима у велеграду. Тако?е ?е обратио паж?у на побо?ша?е ?авног морала доноше?ем разних закона о раскоши ко?и су регулисали забаве и луксузне ужитке и одева?е гра?ана, а сaм ?е давао свима около пример умеренош?у, ?едноставнош?у и скромнош?у сво?их навика. Главни ци? му ?е био да поврати ауторитет сената, да?у?и знача?не прерогативе сенату, ко?и ?е у овом кратком периоду бранио и одржавао привид ?еговог древног угледа. Лична писма ко?а су сачувана код Вописка предочава?у заним?иву слику жртава и гозби на ко?има су сенатори испо?авали сво?е усхи?е?е због изгледа на потпуну рестаураци?у сво?их древних привилеги?а ко?и се отварао пред ?има.

?едино постигну?е на во?ном по?у за време ?егове владавине било ?е поражава?е и протерива?е из Мале Ази?е банде Гота ко?и су потицали са азовског примор?а. Наиме, ?их ?е Аурели?ан позвао да се придруже ?еговом планираном походу на Исток. Разочарани што ?е смр?у овог владара изостала и обе?ана награда, намерили су се на мирне провинци?е на ?ужно? обали Црног мора и пренели сво?а пустоше?а широм полуострва све до границе са Килики?ом.

Али Тацитове поодмакле годнне и слаба снага нису могли више да издржава?у бриге и послове ко?и су му с неба па у ребра наметнути, а ?егове страхове уве?ао ?е бунтовни дух во?ске ко?а ?е ускоро престала да пошту?е владара чи?е телесне и менталне снаге су биле готово на измаку. Након кратке борбе, издахнуо ?е услед напада грознице, или у Тарсу или у Ти?ани, око 9. априла 276; према Виктору, (око ?уна 276. године). Насупрот томе, Зосимус тврди да ?е уби?ен, након што ?е ?едног од сво?их ро?ака поставио за важну команду у Сири?и.