四川加快政务信息资源共享平台建设
| Та?ичка Сов?етска Соци?алистичка Република | |
|---|---|
Химна: Химна Та?ичке ССР | |
 | |
| Главни град | Душанбе (Ста?инабад од 1929. до 1961) |
| Службени ?език | та?ички и руски ?език |
| Владавина | |
| Истори?а | |
| Ствара?е и независност | |
| — Оснива?е | 14. октобра 1924. |
| — У саставу Сов?етског Савеза од | 14. октобра 1924. |
| — Независност | 9. септембра 1991. |
| Географи?а | |
| Површина | |
| — укупно | 143.100 km2 (Осма у СССР) |
| — вода (%) | 0.3 |
| Становништво | |
| — 1989. | 5.112.000 (Осма у СССР) |
| — густина | 35,72 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | Сов?етска руб?а |
| Остале информаци?е | |
| Временска зона | UTC +5 |
| Интернет домен | .su |
Та?ичка ССР ?е одликована:  Орденом Ле?ина | |
,_Flag_of_Tajikistan_(1991%E2%80%931992).svg)
Та?ичка Сов?етска Соци?алистичка Република (та?. Республикаи Советии Социалистии То?икистон; рус. Таджикская Советская Социалистическая Республика) ?е била ?една од република ко?е су сачи?авале Сов?етски Савез. Првобитно ?е, од 14. октобра 1924. године, била формирана као Та?ичка Аутономна Сов?етска Соци?алистичка Република, у саставу Узбечке ССР. Петог децембра 1929. године, Та?ичка АССР ?е установ?ена као равноправна сов?етска република та?ичког народа.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Након консолидова?а сов?етске власти у централно? Ази?и, октобра 1924. године, формирана ?е Узбечка Сов?етска Соци?алистичка Република. У исто време, као део те републике, формирана ?е Та?ичка Аутономна Сов?етска Соци?алистичка Република. За престолницу републике одре?ен ?е гради? Душанбе (од 1929. до 1961. године носио име Ста?инабад). Та?ичка АССР званично ?е проглашена у Душанбеу, 15. марта 1925. године.
Године 1926. коначно ?е угушена Басмачи побуна, након чега ?е у региону покренута соци?алистичка трансформаци?а друштва. Изме?у 1926. и 1929. године достигнута ?е предратна производ?а у по?опривреди и подстакнута ве?а продукци?а памука. Почетком 1929. године прорадиле су прве електране у ве?им градовима Душанбеу, Хо?енту, Канибадаму и Костакозу. Фебруара 1931. године, започела ?е град?а прве, велике хидроелектране Варзоб у републици, са капацитетом од 7.500 киловата. Подстакнуто ?е и ва?е?е нафте, производ?а горива, хране, као и разво? лаке индустри?е.[1]
Централна власт ?е у аутономно? републици од 1926. године покренула масовне кампа?е описме?ава?а становништва и стручног образова?а кадрова за рад у државно? служби.
Колективизаци?а по?опривреде покренута ?е изме?у 1927. и 1929. и поново од 1930. до 1934. године, ова? пута нешто агресивни?е. То ?е узроковало активира?е Басмачества од 1930. до 1936. године. Ова? пут побуна ни?е била озби?на прет?а и деловала ?е само у изолованим кра?евима Та?ичке ССР.[2]
Осувреме?ива?е привреде створило ?е услове за реформира?е Та?ичке АССР, па ?е тако 5. децембра 1929. године проглашена Та?ичка Сов?етска Соци?алистичка Република. Први устав Та?ичке ССР обзна?ен ?е 24. фебруара 1931. године.
Нападом нацистичке Немачке на Сов?етски Савез 1941. године, део индустри?е са запада Сов?етског Савеза премештен ?е, ме?у осталима, и у Та?ичку ССР. Десеци хи?ада Та?ика учествовали су у Великом ота?бинском рату. Четрдесет и девет Та?ика проглашено ?е Херо?има Сов?етског Савеза.
Након завршетка рата настав?ен ?е разво? индустри?е, иригационог система и раст образованих кадрова. Од 1957. године, Та?ичка ССР била ?е ук?учена у Хрушчов?ев про?екат ?Девичанска по?а“, што ?е помало изменило етничку структуру та?ичке републике.
На?истакнути?и та?ички политичар у послератном раздоб?у био ?е Бобо?он Гафуров. Гафуров се посебно истакао након Ста?инове смрти 1953. године, као знача?ан уче?ак и публицист.
Под утица?ем гласности и перестро?ке кра?ем 1980-их, дошло ?е до раста та?ичког национализма. Августа 1991. године, након покуша?а државног удара против Горбачова, опозици?а ?е покренула су масовне демонстраци?е, ко?е су довеле до оставке дотадаш?ег председника Кахара Махамова. За новог председника изабран ?е Рахмон Наби?ев и, 9. септембра, Врховни сов?ет прогласио ?е независну Републику Та?икистан.
Функционери Та?ичке ССР
[уреди | уреди извор]
Председници
[уреди | уреди извор]- Председник Централног извршног комитета
- Нусратула Лутфула?ев (16. децембар 1926. – 23. децембар 1933)
- Шириншо Шотемор (23. децембар 1933. – децембар 1936)
- Абдуло Рахимба?ев (децембар 1936. – септембар 1937)
- Мунавар Шагада?ев (септембар 1937. – 13. ?ул 1938)
- Председник Врховног сов?ета
- Н. Ашуров (13. ?ул 1938. – 15. ?ул 1938)
- Председник Президи?ума врховног сов?ета
- Мунавар Шагада?ев (15. ?ул 1938. – 29. ?ул 1950)
- Назаршо Додхудо?ев (29. ?ул 1950. – 24. ма? 1956)
- Мирзо Рахматов (24. ма? 1956. – 28. март 1963)
- Махмадуло Холов (28. март 1963. – ?ануар 1984)
- Низорамо Зарипова и Владимир Оп?анчук (?ануар 1984. – 17. фебруар 1984)
- Гаибнасар Пала?ев (17. фебруар 1984. – 12. април 1990)
- Кахар Махкамов (12. април 1990. – 30. новембар 1990)
- Председник
- Кахар Махкамов (30. новембар 1990. – 31. август 1991)
Преми?ери
[уреди | уреди извор]- Председник Ве?а народних комесара
- Нусратула Лутфула?ев (1925. – 1926)
- Полат Хо?а?ев (децембар 1926. – 1928)
- Мумин Хо?а?ев (март 1928. – децембар 1929)
- Абдуррахим Хо?иба?ев (децембар 1929. – 28. децембар 1933)
- Абдуло Рахимба?ев (28. децембар 1933. – фебруар 1937)
- Урумба? Ашуров (фебруар 1937. – септембар 1937)
- Мамдали Курбанов (септембар 1937. – април 1946)
- Председник Ве?а министара
- ?абар Расулов (април 1946. – 29. март 1955)
- Турсун Ул?аба?ев (29. март 1955. – 25. ма? 1956)
- Назаршо Додхудо?ев (25. ма? 1956. – 12. април 1961)
- Абдулахад Кахаров (12. април 1961. – 24. ?ул 1973)
- Рахмон Наби?ев (24. ?ул 1973. – 20. април 1982)
- Кахар Макхамов (20. април 1982. – 26. ?ануар 1986)
- Исатуло Ха?о?ев (26. ?ануар 1986. – 6. децембар 1990)[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tajik SSR definition of Tajik SSR in the Free Online Encyclopedia, Приступ?ено 17. 4. 2013.
- ^ Tajikistan - Collectivization, Приступ?ено 17. 4. 2013.
- ^ Tajikistan, Приступ?ено 17. 4. 2013.
Види ?ош
[уреди | уреди извор] | .svg) | ||
