标准不一医疗信息大数据难共享 数字医疗还需分步走

Стопа фертилитета у свету 2012, CIA World Factbook

7—8 деце   6—7 деце   5—6 деце   4—5 деце

3—4 деце   2—3 деце   1—2 деце   0—1 деце

百度 彰显侨海特色，汇聚侨海智慧，发挥侨海力量，维护侨海权益，这是致公党参政履职中不懈努力、孜孜追求的目标。

Фертилитет или плодност ?едне популаци?е на?бо?е изражава стопа укупног фертилитета. Она представ?а просечан бро? деце ко?у у репродуктивном добу роди ?една жена.

Стопа од 2,1 обезбе?у?е просто обнав?а?е становништва, стопа од више од 2,1 доноси популациони раст, док стопа нижа од 2,1 резулту?е сма?е?ем становништва, а уколико не посто?е имиграци?а и емиграци?а, односно уколико ?е ?ихов салдо ?еднак нули.

У ве?ини разви?ених зема?а, као и у Срби?и, стопа укупног фертилитета ?е знатно испод 2,1. Док се становништво у разви?еним са ниским фертилитетом одржава стабилним захва?у?у?и имиграци?и, дотле ?е у Срби?и на делу депопулаци?а, т?. сма?е?е укупног бро?а становника.

Преглед

Плодност ?е дефинисана на два начина; у демографи?и то ?е потенци?ал репродукци?е посматране популаци?е, за разлику од ?едног организма, док се у популаци?ско? биологи?и сматра сличном фертилности, природна способност производ?е потомства, мерена бро?ем гамета (?а?а), семенским сетом или асексуалним начинима пропагаци?е. Ма?ак плодности ?е неплодност док би се недостатак плодности назвао стерилност.

Демографи?а разматра само ?удску плодност, по ?еним културолошки различитим стопама, док биологи?а проучава све организме. Израз плодност у биолошко? демографи?и често се користи за описива?е стопе производ?е потомства након ?едног временског корака (често годиш?е). У том смислу, плодност може ук?учивати и стопу наталитета и прежив?ава?е младих до тог временског корака. Иако се ниво плодности географски разлику?е, то ?е углавном ?една од карактеристика сваке културе. ?Фекундаци?а“ ?е ?ош ?едан израз за оплод?у. Суперфекундитет или ретрофекундитет односи се на способност организма да складишти сперму другог организма (после копулаци?а) и оплоди ?а?ашца након одре?еног временског периода, у суштини изгледа као да ?е до оплод?е дошло без сперме (т?. партеногенеза).

Плодност ?е важна и добро студирана у области екологи?е популаци?а, иако ?е студирана из неутралне перспективе. Утица? се може пове?ати или сма?ити у популаци?и према датим условима и одре?еним друштвеним факторима. На пример, у тешко?ама за становништво, попут недостатка хране или високих температура,

Показано ?е да се младалачка и коначно одрасла плодност сма?у?е, због недостатка ресурса ?увенилне ?единке се не могу репродуковати (на кра?у ?е одраслима понестати ресурса и репродукци?а ?е престати). Уз то, друштвени трендови и друштвене норме могу утицати на плодност, иако ?е та? утица? привремен. Заиста, сматра се да ?е немогу?е зауставити репродукци?у засновану на друштвеним факторима, а плодност обично расте након кратког пада.

У акушерству и гинекологи?и, фекундабилност ?е вероватно?а да ?е бити трудно?а у ?едном менструалном циклусу, а плодност (фекундитет) вероватно?а постиза?а живог ро?е?а у ?едном циклусу.

Плодност ?е природна способност ствара?а потомства. Као мера, стопа плодности ?е бро? ро?ених потомака по репродукци?ском пару, ?единки или популаци?и. Плодност се разлику?е од фекундитет, ко?и се дефинише као потенци?ал за репродукци?у (под утица?ем производ?е гамета, оплод?е и трудно?е) Недостатак плодности ?е неплодност, док би се недостатак фекундитета звао стерилитет.

?удска плодност зависи од фактора прехране, сексуалног понаша?а, сродства, културе, инстинкта, хормона, та?минга, економи?е, начина живота и емоци?а.

Демографи?а

Однос полова живоро?ене деце у свету, ук?учу?у?и, десно од (црвеног) просека

У демографском контексту, плодност се односи на стварну производ?у потомства, а не на физичку способност за производ?у ко?а се назива фекундитет (ствара?е гамета). Док се плодност може мерити, фекундитет не може. Демографи мере стопу плодности на разне начине, ко?и се углавном могу поделити на мере ?периода” и ?кохортне” мере. Мере ?периода” односе се на пресек популаци?е у ?едно? години. Подаци ?кохорте”, с друге стране, прате исте ?уде током децени?а. Мере периода и кохорте се широко користе.

Мере периода

• Груба стопа наталитета (CBR) – бро? живоро?ених у одре?ено? години на 1.000 живих ?уди средином те године. Недостатак овог показате?а ?е та? што на ?ега утиче старосна структура становништва.
• Општа стопа плодности (GFR) – бро? ро?ених у години поде?ен с бро?ем жена у узрасту од 15 до 44 године, пута 1.000. Фокусира се само на потенци?алне ма?ке и узима у обзир добну дистрибуци?у.
• Однос дете-жена (CWR) – однос бро?а деце мла?е од 5 година према бро?у жена у добу 15-49 пута 1.000. Посебно ?е користан у истори?ским подацима, ?ер не захтева бро?а?е ро?ених. Ова мера ?е заправо хибридна, ?ер ук?учу?е и смртне случа?еве и ро?е?а. (То ?ест, због смртности новоро?енчади неки од поро?а?а нису ук?учени; а због смртности одраслих, неке од жена ко?е су родиле нису ни урачунате.)
• Колов индекс плодности – посебан параметар ко?и се користи у истори?ским истражива?има.

Кохортне мере

Зем?е према стопи плодности 2020.

• Укупна стопа плодности (TFR) – укупан бро? деце ко?у би жена родила током свог живота ако би искусила превладава?у?е старосне стопе плодности жена. TFR ?е ?еднак збиру за све добне групе од 5 пута сваке ASFR стопе. Други начин за то ?е збра?а?е ASFR за узраст 10-14, 15-19, 20-24, итд. и множе?е са 5 (за покрива?е интервала од 5 година).
• Бруто стопа репродукци?е (GRR) – бро? дево?ака ко?е ?е имати синтетска кохорта. Претпостав?а се да ?е све дево?чице одрасти и доживети на?ма?е 50 година.
• Нето стопа репродукци?е (NRR) – започи?е GRR-ом и дода?е реалну претпоставку да ?е неке жене умрети пре 49. године; стога не?е бити живе, како би родиле неке потенци?алне бебе ко?е су убро?ане у GRR. NRR ?е увек нижи од GRR-а, али у зем?ама у ко?има ?е смртност врло ниска, готово све дево?чице одраста?у у потенци?алне ма?ке, а NRR ?е практично исто као GRR. У зем?ама с високим морталитетом, NRR може бити и до 70% GRR-а. Када ?е NRR = 1,0, свака генераци?а од 1.000 дево?чица одрасте и роди тачно 1.000 дево?чица. Када ?е NRR ма?и од ?едан, свака генераци?а ?е ма?а од претходне. Када ?е NRR ве?и од 1, свака генераци?а ?е ве?а од оне пре. NRR ?е мера дугорочног буду?ег потенци?ала за раст, али обично се разлику?е од посто?е?е стопе раста становништва.

Литература

• Jones, C. (март 2008). ?Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. Int J Gynaecol Obstet. 100 (3): 208—10. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Barrett RE, Bogue DJ, Anderton DL (1997). The Population of the United States (3rd изд.). 
• Bock J (март 2002). ?Introduction: evolutionary theory and the search for a unified theory of fertility”. American Journal of Human Biology. 14 (2): 145—148. PMID 11891930. S2CID 27386441. doi:10.1002/ajhb.10039. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Campagne DM (?ануар 2013). ?Can Male Fertility Be Improved Prior to Assisted Reproduction through The Control of Uncommonly Considered Factors?”. International Journal of Fertility & Sterility. 6 (4): 214—223. PMC 3850314?. PMID 24520443. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Chavarro J (2009). The Fertility Diet: Groundbreaking Research Reveals Natural Ways to Boost Ovulation and Improve Your Chances of Getting Pregnant. McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-162710-8. 
• Coale AJ, Watkin SC, ур. (1986). The Decline of Fertility in Europe. 
• Ehrhardt J, Kohli M, ур. (2011). ?Special issue: Fertility in the History of the 20th Century: Trends, Theories, Policies, Discourses”. Historical Social Research. 36 (2). Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Eversley DE (1959). Social Theories of Fertility and the Malthusian Debate. Архивирано из оригинала 13. 08. 2009. г. Приступ?ено 12. 01. 2021. 
• Garrett E, Reid A, Schürer K, Szreter S (?ул 2001). Changing family size in England and Wales: Place, class and demography, 1891–1911. Cambridge University Press. Архивирано из оригинала 15. 12. 2010. г. Приступ?ено 12. 01. 2021. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Grabill WH, Kiser CV, Whelpton PK (1958). The Fertility of American Women. Архивирано из оригинала 13. 08. 2009. г. Приступ?ено 12. 01. 2021. 
• Guzmán J, Singh S, Rodríguez G, Pantelides E (1996). The fertility transition in Latin America. International Union for the Scientific Study of Population. Архивирано из оригинала 13. 08. 2009. г. Приступ?ено 12. 01. 2021. 
• Haines MR, Steckel RH, ур. (2000). A Population History of North America. Cambridge University Press. 
• Hawes JM, Nybakken EI, ур. (1991). American Families: a Research Guide and Historical Handbook. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-26233-3. 
• Klein HS (2004). A Population History of the United States. Cambridge University Press. 
• Knox PL, Bartels EH, Bohland JR, Holcomb B, Johnston RJ (2001). The United States: A Contemporary Human Geography. Longman UK/Wiley USA. 
• Kohler HP (2001). Fertility and Social Interaction: An Economic Perspective. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Jones C (март 2008). ?Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. International Journal of Gynaecology and Obstetrics. 100 (3): 208—210. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Leete R (1999). Dynamics of Values in Fertility Change. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Lovett LL (2007). Conceiving the Future: Pronatalism, Reproduction, and the Family in the United States, 1890–1938. 
• Mintz S, Kellogg S (1988). Domestic Revolutions: a Social History of American Family Life. 
• Pampel FC, Peters HE (1995). ?The Easterlin effect”. Annual Review of Sociology. 21: 163—194. PMID 12291060. doi:10.1146/annurev.so.21.080195.001115. 
• Population Handbook (5th изд.). Population Reference Bureau. 2004. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Reed J (1978). From Private Vice to Public Virtue: The Birth Control Movement and American Society Since 1830. 
• Tarver JD (1996). The Demography of Africa. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Weeks JR (2007). Population: An Introduction to Concepts and Issues (10th изд.). 

Спо?аш?е везе

• ?Fertility treatment and clinics in the UK”. Human Fertilisation and Embryology Authority (HFEA). Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Population and the American future: the report. United States. Commission on Population Growth and the American Future. (Извешта?). Washington: The Superintendent of Documents, U.S. Government Printing Office. 1972. hdl:2027/mdp.39015007261855. 
• ?United Nations World Population Prospects, the 2008 Revision”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г.